Додељена награда „Љубомир П. Ненадовић“

Почетак » Додељена награда „Љубомир П. Ненадовић“ » Додељена награда „Љубомир П. Ненадовић“

У Бранковини је данас, на дан рођења Љубомира Ненадовића, књижевника, дипломате и министра просвете у 19. веку, уручена награда „Љубомир П. Ненадовић“ за најбољу путописну књигу на српском језику, песнику, академику и драмском писцу Љубомиру Симовићу, за књигу „До Оба и Хуангпуа“.

Награду је Љубомиру Симовићу уручила директорка Матичне библиотеке „Љубомир Ненадовић“ Виолета Милошевић, која је рекла да је у Библиотеци пре три године учињен први корак, када се схватило да је важно да име и дело Љубомира Ненадовића и знамените породице Ненадовић буде сачувано од заборава, тако што ће се трајно везати за савремено књижевно стваралаштво.

„Одлуком о установљавању ове награде, отворили смо врата за нова читања Љубиних књига, а путовање путописом, као књижевним жанром ставило је у фокус уметничке рукописе великог броја савремених путописаца“, рекла је директорка Библиотеке.

Примајући награду, Љубомир Симовић је рекао да је значај ове награде пре свега у томе што она обнавља наше сећање на један некада леп и моћан, а у новије време прилично занемарен књижевни жанр, путопис и у томе што нас у исто време подсећа на једну од најзанимљивијих књижевних личности нашег 19. века, на песника и путописца Љубомира П. Ненадовића.

„Прва књига Љубе Ненадовића и прва књига путописа који ми је дошла у руке, била су његова ‘Писма из Италије’. Било је то време када сам се, као ђак, бавио необичним хобијем: скупљањем мапа и када сам, клечећи на поду, кажипрстом сатима пратио токове афричких река и пробијао се кроз сибирске тајге и амазонске прашуме. Та читања мапа допуњавао сам читањем путописа, које је почело читањем Ненадовићевих ‘Писама из Италије’, рекао је Љубомир Симовић.

Члан Градског већа Дејан Богојевић је честитао лауреату у име града Ваљева и градоначелника, који због обавеза није могао присуствовати данашњем уручењу награде:

„У Бранковини су увек дешавања била важна, одлучујућа и пуна духа. Тако је и данашња додела награде и културно-уметнички програм обилују усхићењем и лепотом. Град Ваљево ће ову манифестацију подржати и даље и јаче, јер је њен значај за нашу културу и уметност, изузетан“, рекао је Дејан Богојевић.

Представник Министарства културе и информисања Младен Весковић је рекао да није тешко подржати овакве манифестације, јер се тиме показује да  град Ваљево и Библиотека, која је једна од најактивнијих и најбољих установа културе у Србији, на прави начин обележавају дело Љубомира Ненадовића.

„У некрологу од 24. јануара 1895, на дан смрти Љубе Ненадовића, у Српским новинама Краљевине Србије је написано да су његове заслуге за српску књижевност неоспорне. „Оне ће му и после смрти сачувати име у историји нашег народног културног развића на виђеном месту, исто онако као што му је за време живота одавано признање од стране нашег краљевско-владалачког дома и од стране свију Срба који зању ценити књижевни рад.“ Награде које се додељу, врло често, у неком тренутку изгубе контакт и везу са именом у чије треба да се донесу. Овогодишњи добитник је један од најбољих доказа на који начин се ствара веза између наше књижевне прошлости и садашњости. Ово је доказ на који начин одајући пошту нашим претходним књижевницима, уколико на добар начин изаберемо, указујемо неоспорну везу и ваљано успостављени критеријуми омогућавају да и у наредним годинама ова награда иде узлазном путањом подржана са свих страна и на адекватан начин валоризује путопис, једадн од ретких и нажалост запостављених елемената савремене српскене књижевности. Лауреат овогодишње награде у свом вишедеценијском раду на путопису, доказује колико је то важан и битан елемент наше књижевности“, рекао је Весковић.

Овогодишњи жири чине професори Филолошког факултета у Београду – проф. др Радивоје Микић и проф. др Михајло Пантић, као и уредник часописа „Путопис“ Владимир Шекуларац. Они су у конкуренцији од 27 путописних књига,  једногласно наградили књигу Љубомира Симовића.

Члан жирија проф. др Михајло Пантић, образлажући одлуку, скреће пажњу да као и сваки узоран текст те древне књижевне врсте и двозглобни путопис „До Оба и Хуангпуа“ Љубомира Симовића није тек обичан извештај са путовања у ближе или даље земаљске пределе, у овом случају у Русију и Кину.

„У свом путопису Симовић не престаје да запажа и описује специфичности посећених, мње или више познатих места, као што нас упознаје и са људима које среће, не пропуштајући да нам дочара њихову свакодневицу, како живе, како и шта говоре, како се облаче и како и шта једу, шта их чини сличним нама, а шта различитим од нас. Важно је напоменути да то по правилу чини као песник, водећи рачуна о свакој речи, без вишка дескриптивности и распричаности, са пуном усредсређеношћу, тежећи крајњој економичности израза, при чему ту сажетост не треба схватати као шкртост, већ као свођење на суштину, на оно што је вредно спомињања и незаборављања”, рекао је проф. др Михајло Пантић.

У програму су учествовали Градски мешовити хор „Абрашевић“, Камерни гудачки оркестар „Феникс“ Музичке школе „Живорад Грбић“, а одломке из награђене књиге су читали глумци Милош Лаловић и Урош Спасојевић.

 

Подели на друштвеним мрежама...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn