Пољопривредно земљиште (57786 ha) обухвата око 64% територије Града. Брежуљкасто – брдовити предели, који се простиру у висинском појасу 250 – 500 mnv, имају изванредне агроеколошке погодности/потенцијале за производњу квалитетног воћа, меса и млека. Највредније агроеколошке локације обухватају:
Оранице равничарско – долинских терена и брежуљкастих атара насеља које су највише угрожене стихијским ширењем насеља и другим видовима изградње.
Воћњаке на целој територији Града Ваљева где је потребно обнављање и преуређење најслабих и старих воћњака.
Захваљујући специфичним микрорељефним и хидролошким утицајима, брдско - планински предели су, такође, погодни за рентабилну производњу квалитетног воћа, напоредо са коришћењем бујне вегетације пространих природних травњака за развој говедарства и овчарства, уз коришћење природних предиспозиција за примену биолошких/еколошких метода производње хране.
Шуме на територији Града Ваљево припадају Подрињско – Колубарском шумском подручију. Укупна површина шума и шумских култура износи 27285 ха. Степен шумовитости је 30% у односу на оптималан од 35% утврђен просторним планом Републике Србије. Остварено је око 0.3 ха површине шума по становнику. У укупној површини државне шуме покривају 27% ( 7359 ха ), а приватне 73% ( 19926ха). Потенцијал представља необрасло шумско земљиште које, према плановима газдовања шумама ( у државном власништву ), износи 494 ха ( 6.3%) од којих на површине погодне за пошумљавање отпада 160 ха. У дрвном фонду доминирају лишћари са учешћем у укупној запремини од око 86% и учешћем у укупном запреминском прирасту од око 82%. Од врста дрвећа најзаступљенија је буква, која у укупној запремини учествује са 70% и запеминском прирасту са 67%. Подручије Града Ваљево подељена је на два ловишта Јелина Бреза и Маглеш.Намењена су узгоју, заштити и коришћењу племените крупне и ситне дивљачи – срне, дивље свиње, зеца, фазана и пољске јаребице.
Површинске воде на подручију слива Колубаре су веома оскудне, са изразитом временском неравномерношћу, можда највећом у Србији, са краткотрајним поводњима и врло дугим маловодним периодима, што је веома неповољно са гледишта могућности захватања воде из водотокова. Подземне воде на сливу се због скромних капацитета могу користити само за потребе појединих мањих локалних сеоских водовода. За све водотокове на подручију Града Ваљева, али и на низводном току Колубаре, Водопривредном основом Републике Србије прописане су високе класе квалитета. Највећи потенцијал већ аганжованих изворишта подземних вода налазе се у зони кречњака на северним падинама Ваљевских планина. Највеће врело је „Пакље“, чији протоци најчешће осцилују између 130 l/s у минимуму, па до 1000 l/s у периоду великих вода. То је уједно једини карстни извор на подручију Колубарског регионалног система чија је издашност и при најнеповољним хидролошким условима већа од 100 l/s. На подручију Града Ваљева различито је стање у области снабдевања насеља водом. Ваљевски Водовод је након изградње новог постројења за пречишћавање воде ППВ „ Пећине“ у то време постао један од најбољих водовода Србије, са одличним квалитетом воде. Сеоска насеља имају, веће или мање, проблеме у снабдевању водом.
Минералне сировине
Од минералних сировина на подручију Града Ваљева су најзаступљеније неметаличне минералне сировине, и то: кварцни песак, кречњаци, цементни лапорци, дијабаз, доломит, магнезит, битуминозни шкриљци и украсни камен. На јужном делу Града су налазишта бакра и антимона, док на источном се налазе економске рудне резерве злата, сребра и бакра.
Енергетски извори
На подручију града једини енергетски потенцијали су уљни шкриљци и обновљиви извори енергије. Појаве уљних шкриљца су откривене на површини од око 40 км2. Према процени резерве износе око 800.000.000 тона са садржајем керогена који се у узорцима креће од 1 до 13 %. Према метеоролошким подацима просечна дневна сума дозрачне енергије глобалног сунчевог зрачења на подручију Града Ваљева износи око 3.8 kWh/m2 дан, односно у просеку око 1400 kWh/m2 годишње. Биомаса представља значајан енергетски потенцијал који се данас користи највећим делом некомерцијално. Досадашња геолошка истраживања показала су да се геотермални извори налазе у Петници, у алувијалној равни речице Бања, на локалитету у селу Пауне и на локалитету „Млаква“ у Грабовици.
