За постојање и разноврсност културног наслеђа ваљевског краја пресудну улогу су имале историјске прилике и становништво овог краја. Ваљевски крај, насељен од најранијих времена, поседује драгоцене историјске, културне и просветне споменике значајне за проучавање наше прошлости.
На територији наше општине налази се 47 непокретних културних добара. Просторна културно-испоријска целина Тешњар је непокретно културно добро од изузетног значаја, а манастири Пустиња, Ћелије и Јовања, црква-брвнара у Миличиници и кула Ненадовића су непокретна културна добра од великог значаја. Просторне културно-историјске целине су Тешњар, Кнез Милошева улица и Бебића лука. Бранковина је знаменито место. Тешњар и Кнез Милошева улица су централне градске зоне и са Бранковином, која се налази на удаљености од 7 км, то су најпосећеније дестинације у граду.
Покретна културна добра се у ваљевском крају налазе у музејима и у Архиву. У ваљевском музеју је мултимедијална поставка посвећена ваљевском крају, а у Муселимовом конаку изложба је посвећена Првом и Другом српском устанку. У Бранковини је музејска поставка о развоју школства и животу и делу Десанке Макимовић, у Лелићу је направљена музејска поставка посвећена владики Николају. Покретна културна добра која се налазе у Архиву, а то је пре свега различита врста архивске грађе, ретке и врло вредне збирке и документа.
Ретко који крај у Србији се може похвалити таквим бројем знаменитих личности, као што је то ваљевски крај. Било да су пореклом или опредељењем Ваљевци, њихов живот и дело данас привлаче велики број људи на својеврсно ходочашће ка Лелићу и Ћелијама, на поклоњење највећој поетеси и родоначелницима српске државности у Бранковину, на одавање почасти војводи Мишићу...За Ваљево су везани: Ненадовићи, Десанка Макимовић, војвода Живојин Мишић, владика Николај, Јустин Поповић, Илија Бирчанин, Хаџи Рувим, Љуба Поповић, Вида Јоцић, Брана Петронијевић, Драга Јонаш, Матија Бећковић, Слободан Сантрач, браћа Ковачевић...
Impressum |
