У зору 20. марта 1804. године српске устаничке јединице Ваљевске нахије су, после вишедневне опсаде, ушле у Ваљево које су Туци предходне ноћи напустили. После неколико векова под турском влашћу почео је нови процес развоја хришћанске, српске и европске вароши.

Као што Сретење, дан када је почео Први српски устанак (као почетна фаза дуготрајнијег историјског процеса Српске револуције), представља Дан државности Србије, којим се симболички прославља почетак стварања савремене слободне Србије, изникле после вишевековне турске превласти, тако и 20. март, када је Ваљево ослобођено у Првом српском устанку, представља почетак развоја нововековног, савременог Ваљева.

Ваљево, и ако настало као средњевековни српски трг, свој модеран развој почиње управо од 20. марта 1804. године. Са историјске дистанце од преко два века неоспорно је да почетак развоја новог града носи додатни значај, далеко већи од самог чина ослобођења, јер је тога дана отпочела трећа фаза у развоју Ваљева и она у непрекинутом континуитету траје до данашњих дана.

Прва фаза у историји Ваљева је почела у другој половини 14. века, (1393. се име Ваљево први пут помиње у познатој историјског грађи) када, уз активно учешће Дубровчана, Ваљево настаје као средњевековни градски центар - трг. Ова фаза је у континуитету трајала мање од једног века, до 1458. године, када је, са коначним Турским освајањем северне Србије почела друга фаза у постојању Ваљева.

У другој фази Ваљево је било касаба у Отоманској, орјенталној, империји. Ова фаза је у скоро непрекинутом континуитету (са краћим прекидима током аустријске превласти крајем 17. и у првој половини 18. столећа), трајала три и по века, од 1458. до 1804. године.

Трећа фаза је почела 20. марта 1804. године. Са том фазом Ваљево постаје нова, српска, варош, у нововековној, младој, Српској држави. У непрекинутом континуитету, уз даљи развој, та фаза траје до данашњих дана. Зато се 20. март на првом месту мора посматрати као дан почетка непрекинутог развоја данашњег Ваљева, а тек потом као дан ослобођења (дан слободе).

Два века протеклог (и настављеног) континуитета представљају више него довољну историјску дистанцу са које се сагледава како значај датума почетка развоја данашњег Ваљева, тако и чињеница да овај датум није споран ни са ког становишта (државотворног, националоног, верског, идеолошког, грађанског, етичког...). Паралелно са тим, у поређењу са другим сродним догађајима, из других ратних и устаничких сукоба, овај датум има неупоредиво већи историјски значај с тим што у себи носи и симболичку снагу коју други датуми немају, а сам не садржи никакве политичке и идеолошке хипотеке.

Током Великог бечког рата (крај 17 века), Ваљево је од Турака преузимано у више наврата, али тада није реч о ослобођењу будући да је су га заузимале хабзбуршке војне формације, и оно се (краткотрајно) нашло у оквирима Хабзбуршке монархије. Сличне констатације се односи и за догађаје из аустро-турског рата 1718. године, као и за догађања током Кочине крајине (крај 18. века) када су српске устаничке јединице ушле у Ваљево, али такође у оквиру рата који је вођен за рачун Аустрије, с тим што је по освајању насеље опљачкано и одмах напуштено а да није створена локална самоуправна власт (и у врло кратком року се поново нашло у рукама турске империје).

У Другом српском устанку 1815. године Ваљево је такође ослобођено, али Други устанак је у оквирима научних историјских становишта елемент јединственог историјског процеса названог Српска револуција и који је почео са Првим српским устанком, а локална власт организована после овог догађаја се заснивала на пракси заснованој после ослобођења у Првом устанку.

Ваљево је ослобођено и у Првом светском рату, али после кратке окупације (у односу на турску доминацију), настављен је континуирани процес развоја започет ослобађањем у Првом устанку. Исто се односи и за ослобођење у Другом светском рату, с тим што оно, уз нимало спорне чињенице протеривања окупатора, носи и идеолошке конотације које су имале тешке (у многим случајевима и трагичне) последице по многе становнике Ваљева и Ваљевског краја.

Паралено са директним значајем 20. марта везаног за Ваљево овај датум представља везу са значајем који је Први српски устанак у целини имао за државотворну историју нашег народа и државе у целини. Као што је, са ослобођењем Ваљева у Првом устанку почела нова, до данас не препрекинута фаза у развоју града, тако је Први српски устанак, после вишевековне турске власти, поставио темељ нововековне српске државе, чији се континуитет протеже до данашњих дана (због чега Сретење представља дан државности Србије). Истовремено, са тим процесом Србија, са њом и Ваљево, престаје да буде део орјенталног миљеа и придружије се Европи. Први српски устанак је у Европи познат као почетак процеса Српске револуција, чиме се Србија укључује у ланац Европских револуција, започетог са Великом француском револуцијом. Тиме је Србија, борбом свога народа за ослобођење од Турака, које је са собом носило и раскид са орјенталном феудалном праксом и почетак прихватања европске грађанске праксе, уведена у грађанску Европу тога времена.

У историјском процесу Српске револуције, за који је 20. март надиректније везан, Ваљево и Ваљевци су имали веома запажено место предњачећи, и имајући апсолутни примат, у многим догађајима, износећи свој завичај на оне висине националног пиједестала које му, ни пре ни касније, нису донели други познати и значајни историјски догађаји. Тиме је Ваљево постало град симбол Првог српског устанка и Српске револуције, из које је изникла модерна Србија.