Данас се навршава 23 године од смрти Десанке Максимовић

Почетак » Данас се навршава 23 године од смрти Десанке Максимовић » Вести » Данас се навршава 23 године од смрти Десанке Максимовић

У Бранковини је данас обележена 23. годишњица смрти Десанке Максимовић, једне од највећих српских књижевница. У порти цркве у Бранковини где почивају Десанка Максимовић и њен супруг Сергеј Сластиков Калужанин, помен je одржаo владика шабачки Лаврентије са свештенством.

 
 
У присуству представника града Ваљева-помоћнице градоначелника Светлане Јанковић Бељански, секретара Градског већа Љиљане Митровић и секретара Скупштине града Александра Јанковића, др Бoјана Ђорђевића, управитеља Задужбине Десанкe Максимовић и професора Филолошког факултета у Београду, чланова породице Десанке Максимовић-Бранислава Милакара и Павла Ерцега и представника Матичне библиотеке „Љубомир Ненадовић“, на челу са директорком Виолетом Милошевић, као и осталих поштовалаца, ово је била прилика да се подсетимо значаја велике песникиње, творца најлепших лирских и родољубивих стихова, ауторке 50 књига прозе и поезије.
 
Десанка Максимовић је рођена 16. маја 1898. године у Рабровици код Ваљева. Била је књижевница, песникиња, суплент у Учитељској школи у Дубровнику, од 1925-1926, професорка Прве женске гимназије у Београду, од 1926-1941. Дописна чланица Српске академије наука и уметности- Одељење литературе и језика, Одељење језика и књижевности постала је 17.12.1959, а редовна чланица од 16.12.1965.
 
 
Добитница је бројних пизнања: Октобарска награда Крагујевца за „Крваву бајку“, 1963; Седмојулска награда, 1964; Награда АВНОЈ, 1970; Вукова награда, 1974; Награда за животно дело Удружења књижевника Србије, 1984; Његошева награда, 1984 … и бројне друге награде и ордени.
 
Дан након њене смрти, 12. фебруара 1993. Влада Србије је донела одлуку да се њено име и дело трајно обележи оснивањем Задужбине Десанке Максимовић која додељује награду „Десанка Максимовић“.
 
 
Десанка Максимовић је била и остала једна од омиљених песникиња деце и одраслих, јер су њене песме, ванвременске и непоновљиве, а у читаоцу изазивају најлепша осећања и понос. Међу најпознатије песме спадају „Предосећање“, „Стрепња“, „Пролећна песма“, „Опомена“, „На бури“, „Тражим помиловање“, „Покошена ливада“, „Крвава бајка“.
 

 

ОБЕЋАЛА СИ БИЋЕШ ВЕЧНА
 
Обећала си једном у детињству
да ћеш бити вечна,
откле год се враћали да ћемо те затећи,
као сенку испод кућне стрехе,
као кућни праг.
 
Није било ниједне наше пловидбе
да је ниси, као рибарске жене,
преседела на пучини гледајући;
није било буре ни бродолома
да нисмо после њих
поред неба угледали и твоје лице.
 
Где год бисмо се пробудили,
била си у прозору ти и сунце;
била си нам увек на дохвату руке
као вода,
увек као ваздух
присутна и неопходна.
 
Обећала си нам да ћеш бити вечна
као све што нас на свету дочекује
и остаје после нас.
 
И када си умирала,
чинило се да се осећаш кривом
што нас напушташ.
 
 
 
 
 

 

 

 
Подели на друштвеним мрежама...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Leave a Comment