Ђукан Ђукановић: Пребродио сам многа искушења

Početak » Ђукан Ђукановић: Пребродио сам многа искушења » Актуелно » Ђукан Ђукановић: Пребродио сам многа искушења

У текућој сезони Ђукан Ђукановић је најбољи кошаркаш Металца. Он је капитен екипе, узоран младић у свему. Студент је четврте године на Факултету за менаџмент у спорту. Због свега тога добитник је Награде града Ваљева за спорт.

 

Ђукан Ђукановић, плејмејкер Металца тек је напунио 25 година. Првотимац је постао са 16 година. Капитен Металца је од 2011. године. Био је запажен члан екипе у четири суперлигашке сезоне. Са Металцем је освојио два Лигашка купа Србије и још три пута играо у финалним утакмицама тог такмичења.

У сезони 2016/ 2017. био је најбољи одбрамбеног играча  КЛС у категорији украдених лопти и најбољи плејмејкер лиге са просеком од 18 индексних поена по утакмици.

У овогодишњој сезони Кошаркашке лиге Србије био је још бољи. Са просеком индексних поена од 26 по утакмици, у самом врху стрелаца и скакача, иако игра на позицији плејмејкера.

Ђукан Ђукановић је наступао за клубове у Чешкој и Словенији, па се пре две године  као зрелији и бољи играч вратио у Металац.

 

За Тебе се сада може рећи да си успешан кошаркаш. У самом си врху играча Кошаркашке лиге Србије. Да ли си некада помислио да би могао бити нешто друго осим кошаркаш? Да ли би мање искушења и стресова имао као правник или економиста, рецимо?

Ја волим кошарку и уживам  у њој док играм. То је за сада мој живот. Каријера не може да траје вечно. Дође време када тело више не може да издржи напоре. Ја сам  студент четврте године Факултета за спортски менаџмент. Намеравам да се по завршетку играчке каријере бавим спортским менаџерством. Врло мали број играча у КЛС може да током каријере заради толико новца да би имали дужи низ спокојних година.

 

Ушао си у кошарку врло млад, са девет година. Да ли ти је било напорно? Да ли си помислио некада, не могу ја ово више, окрећем се на другу страну?

Наравно, да је напорно. Сваки спорт захтева да будеш зрео на свим пољима и да си спреман да се суочиш са многобројним искушењима. Било је много пута када сам био незадовољан и неиспуњен. Као и за све у животу и у кошарци је битно да човек пронађе себе, да нађе вољу да настави даље, да ради на себи из дана у дан, колико год је то могуће.

 

Да ли си имао среће са тренерима? Младог играча може да уназади тренер који га не препозна и који не покаже стрпљење када је потребно.

Било је разних искустава са тренерима. Више срећом добрих него лоших. Могу да кажем да сам у досадашњој каријери најбољи однос имао са мојим садашњим тренером Михаилом Почеком. Мислим да је сјајан. Њега изузетно ценим и као тренера и као човека. Добру сарадњу сам имао и у Словенији са тренером Боштјаном Кухаром, који је, такође, одличан тренер.

 

Сад си у одличној форми, на прагу си играчке зрелости, да ли су ти порасле амбиције да направиш нови искорак у каријери?

Мислим да је природно да сваки човек има амбицију да направи нешто више у животу. Сада сам сконцентрисан да клуб и ја играмо што боље. Када се заврши сезона сешћу да размислим шта ми је даље чинити. У мени постоји мотивација да играм на вишем нивоу у сваком погледу.

 

Шта је разлог слабијих игра у Супер лиги? (Разговор смо водили после пораза у прва три кола Супер лиге.)

У КЛС смо се веома добро показали. Били смо најефикаснија екипа у целој лиги Међутим, пред почетак Супер лиге остали смо без два изузетно важна играча, Бојана Крстовића и Јована Стаменића. Ми играмо утакмице са седам, осам играча. На спољним позицијама имамо само три играча који играју скоро целу утакмицу. Несумњиво, то је велики напор. Уз то све су се екипе појачале за Супер лигу. Надам се да ћемо успети да до краја лиге забележимо две, три победе, што би у оваквој ситуацији био пристојан резултат.

 

Какав је квалитет Кошаркашке лиге Србије?

Морам да кажем да је наша лига боља од чешке и словеначке лиге. Код нас се игхра тактички зрелије и одговорније. У Чешкој је дозвољено по шест странаца у екипи. То су добри кошаркаши, али знају да злоупотребе слободу која им је дата у игри. Троше превише лопти. У Словенији има неколико заиста озбиљних екипа.

Организација и услови за игру и такмичење у ове две земље су изнад наше лиге. Код нас је мало клубова који пружају сигурност и добре услове за копшаркаше. Звезда и Партизан припадају европским  величинама, сви други клубови су далеко испод њих.

 

Ти си у једној фази имао великих проблема са делом навијача. Као и Филип Човић. Ружно су ти добацивали, вероватно мислећи да су за Твој спорстки статус заслужни отац и стриц. Како си се изборио са тиме?

Признајем да ми је то био тежак период у животу. Био сам врло млад да бих се лако изборио са таквим искушењима. Много ми је помогао боравак у Чешкој и Словенији. Сазрео сам тамо и ојачао као личност. Мислим да сам пуно напредовао и као играч и такав сам се вратио у Ваљево. Надам се да сам то у ове две сезоне показао и на терену.

Мислим да је за једног спортисту најважније да верује у себе, да ради на себи и да не одсутане од својих жеља и планова.

Могу да кажем да сам поносан на себе што сам успео да пребродим таква искушења. Нисам поклекао, нисам одустао. Нашао сам у себи снагу и мотивацију да постанем бољи на сваком пољу.

 

Значи ли Ти награда града Ваљева?

Значи ми пуно. Захвалан сам онима који су ме предложили и онима који су одлучили да ја будем добитник награде за спорт. То је велики подстрек. Моје је да себе, клуб и Ваљево представљам што најбоље могу.