Изложба о археолошким налазиштима и конзерваторским радовима на територији Ваљева отворена је синоћ у Народном музеју у Ваљеву, у склопу обележавања Дана града Ваљева.
Изложбу су припремили археолози и стручни сарадници Завода за заштиту споменика културе Ваљево, а састоји се од 16 паноа са фотографијама и информацијама о најзначајнијим локалитетима, попут Бранковине, Бранговића, Бебића Луке и радовима на конзервацији објеката од историјског и културног значаја за Ваљево, као што су манастир Пустиња, црква Светог Михаила у Грачаници, археолошко налазиште Савинац у Брезовицама, Јеринин град у селу Бранговићу, Кула Ненадовића и Дом војске у Ваљеву.
Присутне госте су на отварању изложбе поздравиле директорке Народног музеја и Завода за заштиту споменика културе Јелена Николић Лекић и Ксенија Стевановић, као и члан Градског већа задужен за културу Дејан Богојевић.
„Част ми је и задовољство да испред града Ваљева, градоначелника др Слободана Гвозденовића, Градског већа и у своје лично име, поздравим ауторе и присутне. Честитам ауторима изложбе из Завода за заштиту споменика културе и захваљујући њима, пред нама је ова значајна изложба, која је одлично прилагођена прослави Дана града“, рекао је Дејан Богојевић.
Археолог Радивоје Арсић, уз Милана Арсенића, један од аутора изложбе је истакао да је ова изложба само део обимних истраживања у протеклих 20 година, током којих је обрађено више од 30 локалитета у Колубарском округу.
„Пошто је ова изложба у склопу обележавања Дана града, издвојио бих Јеринин град, јер је уско повезан са урбаном историјом Ваљева. Урбано насеље из период 5. и 6. века, где је живело више хиљада људи, налази се тамо. Овај локалитет је повезан са историјом Ваљева и представља неку врсту континуитета. Град је склоњен од опасности, пре свега од Авара, а на падинама се развило урбано насеље, које је по броју станвника било веће од рецимо Ваљева из првог српског устанка или од почетка савремене српске државе. Тај град је нестао у сукобима Византије и Авара, касније је у неком мањем обиму обновљен у 10. веку. Са српском средњовековном државом Немањића, урбано насеље је вероватно опет било враћено на ушће реке Градац у Колубару. Открили смо неколико блокова кућа, који потврђују ово што говорим, да се ради о урбаном насељу, као што су данас приморски градови. Имате куће на малом размаку од метар, два, административно седиште, цркву, објекте за прераду руда, пољопривреду“, појаснио је један од значајнијих локалитета археолог Радивоје Арсић.
Ова занимљива изложба ће у Галерији Народног музеја у Ваљеву бити отворена до 25. марта.
