Jавна расправа o Нацрту закона о враћању одузете имовине и обештећењу

Почетак » Jавна расправа o Нацрту закона о враћању одузете имовине и обештећењу » Вести » Jавна расправа o Нацрту закона о враћању одузете имовине и обештећењу

 

На јавној расправи која је организована поводом Нацрта закона о враћању одузете имове и обештећењу, о коме је у Ваљеву говорио потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић, речено је да је Србија дуго чекала на овај закон.
 
„Уколико пропустимо прилику сада, сумњам да ће проћи још оволико година пре него што се донесе овај преко потребан закон. Свесни смо да закон не може испунити сва очекивања, али припремили смо закон који ће моћи да се примени у Србији.“
 
Модел који је предложен је онај који је дао најбоље резултате у другим земљама. Предмет враћања је сва имовина која је одузета после Другог светског рата, од некретнина, предузећа, преко покретних ствари, до пољопривредног и грађевинског земљишта. Заинтересовани грађани, по неким проценама око 150.000 њих, ће имати две године да поднесу захтев за повраћај  имовине.
Идеја Закона о рехабилитацији, додао је Ђелић, и није била да се сви рехабилитују и он се пре свега односио на оне који су били предмет идеолошког прогона.
 
Припадници окупационих снага неће имати право на враћање имовине док ће рехабилитована лица, по правноснажној одлуци суда, имати право на враћање имовине.
 
„Изменом закона мораће да се предвиди сучељавање више елемената код рехабилитовања, и ако се, примера ради, утврди да је неко био фашиста, колаборациониста или криминалац, сигурно је да неће моћи да користи погодности из Закона о реституцији“, казао је он.
 
За спровођење закона већ је обезбеђено две милијарде динара и имовина која се налази у процесу реституције неће у међувремену моћи да се преноси на нове власнике, рекао је Ђелић. Он је рекао да свуда тамо где није било рехабилитације, неће бити ни реституције.
 
Србија ће резервисати двеста милијарди динара, то јест око две милијарде евра како би се исплатило обештећење бившим власницима током следећих двадесет година. Висина ефективног износа обештећења сваком бившем власнику ће бити позната крајем 2014. године када будемо упоредили укупни износ одобрених захтева са опредељеним средствима.
 
Државне обвезнице за обештећење биће издате почетком 2015. године и моћи ће да се продају и купују на берзи. Сви бивши власници имаће право на аконтацију у готовини у износу од 10% процењене вредности обештећења, а у максималном износу од милион динара или око десет хиљада евра. За примаоце социјалне помоћи аконтација ће бити 50% процењене вредности обештећења, до максималног износа од милион динара или око десет хиљада евра. Тако ће сиромашнији веома брзо остварити своје право на обештећење.
 
Према Ђелићевим речима, Србија неће затварати ни могућност да своја права из Закона о реституцији могу да остваре и грађани из иностранства, али ће се у том случају водити рачуна о реципроцитету, што значи да је и у држави одакле стижу овакви захтеви грађана прихваћено да и наследници из наше земље имају право на реституцију у тој земљи.
 
Дирекција за реституцију, која је данас задужена за враћање имовине црквама и верским заједницама, водиће процес и за физичка лица и задужбине. Услови враћања имовине биће исти за све категорије становништва. Од момента усвајања овог закона биће забрањено отуђење тражене имовине, нарочито у процесу приватизације. Будући закон о јавној својини поштоваће тај принцип, тако што се тражена имовина неће пребацивати на друге нивое власти док се не одлучи да ли се враћа бившим власницима. Даје се приоритет враћању имовине у натури, свугде где је то могуће.
 
„Циљ нам је да прве одлуке буду донесене током следеће године, кроз враћање земље, некретнина и покретних ствари. Уколико постоји закупац те имовине, поштоваће се прелазни период од две године без промене услова закупа у случају некретнина и три године у случају пољопривредног земљишта. Враћа се одузето пољопривредно земљиште и у случају да је у међувремену постало грађевинско. Вратиће се и грађевинско земљиште које је дато у дугорочни закуп уколико инвеститор не испуни уговорне услове. Постоје изузеци за враћање у натури, попут Дворског комплекса на Дедињу, зграда у којима се налазе полиција, школе и болнице, или пак уметничке колекције наших музеја. Уколико се одузета имовина не може вратити у натури, бивши власници и њихови наследници ће добити обештећење у форми новца и државних обвезница. Основа процене имовине биће стање имовине у моменту одузимања и њена садашња тржишна вредност“, рекао је Ђелић.  

 

Leave a Comment