Локални модели за социјално укључивање Рома и Ромкиња

Почетак » Локални модели за социјално укључивање Рома и Ромкиња » Актуелно » Локални модели за социјално укључивање Рома и Ромкиња

Локално удружење грађана „Центар за интеграцију Рома“, уз финансијску подршку Канцеларије за људска и мањинска права Владе Србије данас је у Ваљеву организовао округли сто, на коме су представљени „Локални модели за социјално укључивање Рома и Ромкиња“.

Са представницима локалних установа и школа разговарало се о могућностима унапређења положаја припадника ромске национане мањине у Ваљеву.

„Ова година је битна, зато што је држава донела нову Стратегију, на период од девет година и наша организација је пропутовала кроз целу Србију и истражила најбољу праксу за инклузију Рома и то смо сажели у једну публикацију.  То смо представили данас и она ће служити и другим локалним самоуправама, као водич, да не лутају у методама, већ да користе оне који су дали најбоље резултате. Локални акциони план за унапређење Рома (ЛАП), који се у Ваљеву примењује од 2005. године је дао добре резултате, јер смо тада имали једноцифрен број студената, а сада их имамо више од 20 и преко 30 оних који су завршили високе школе“, рекао је Драган Грачанин, из ОЦД „Центар за интеграцију Рома“.

Он је истакао неке од важних механизама који су заживели-локални координатор за ромска питања, педагошки асистенти који раде по школама, здравствени медијатор, међуресорна сарадња (мобилни тимови).

Радоица Рстић, председник Комисије за праћење и имплементацију Декаде Рома је рекао да је највећи проблем незапосленост Рома.

„Та незапосленост произилази из тога што они немају образовање и занимање. То је један од основних разлога због кога смо и покренули Локални акциони план за унапређење Рома (ЛАП). Издвајање из буџета града Ваљева ЛАП имају дугорочно веће ефекте, а то је да сваки динар који се уложи у образовање Рома и то омогући да ти млади људи дођу до свог занимања, обећава да ће у будућности они доћи до посла. А ако дођу до посла, неће бити социјални случајеви и неће куцати на врата Центра за социјални рад. Ми ћемо настојати да сваке године повећавамо средства и да их што више обухватимо ЛАП-ом. Поред стипендија, планирали смо и набавку школског прибора, за шта је обезбеђено 200.000 динара. Обезбедићемо ужину за предшколце, екскурзије, обележавање Међународног дана Рома. Новина је да ћемо наградити одличне ученике ромске национаналности“, рекао је Рстић.

Он је нагласио да је град Ваљево предузео и конкретне кораке, попут стипендирања 56 ученика, од којих је 45 ученика средњег образовања, четири основног образовања и седам студената.

„У 2017. години је планирано 3.250.000 динара из буџета Града за унапређење положаја и образовање Рома. Планирана је израда нове Стратегије у 2018. години. За милион динара смо повећали средства у буџету за ову годину. Ублажили смо критеријуме за добијање стипендија, па тако сваки ученик ромске националности који упише средњу школу  добија стипендију града Ваљева, у износу од 3.500 динара месечно, у току десет месеци колико траје школска година. За ученике основних школа је потребно да имају успех 3,50, како би добили стипендију у износу од 3.000 динара, а студенте град Ваљево стипендира са 4.000 динара“, рекао је Радоица Рстић.

Драгана Терзић, чланица Градског већа задужена за социјалну заштиту каже да имајући у виду проблеме и потребе Рома, њихове културолошке различитости и посебности, град Ваљево је био активан 2005, 2007. и 2008. године кроз активности надлежних комисија. Она је такође истакла потребу за образовање Рома и да се укључе у институције система, да се оснаже како би били самостални.

„Град настоји да оснажи породице Рома, њихову децу, а модели које Град примењује су нешто што су они сами проценили да може да им буде од значаја. Данашњи округли сто који, уважавајући друге могућности, кроз које може Град да допринесе интеграцији Рома, представиће који су то још модели који се могу користити. Ми смо на разне начине, као Градско веће, кроз систем финансирања и награђивања, урадили доста, али може још више да се уради. Битно је да се покрену активности и да укажемо да не мора да постоји само новац, да би се нешто урадило“, рекла је Драгана Терзић.

Подели на друштвеним мрежама...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn