Награда „Десанка Максимовић“ Моши Одаловићу

Почетак » Награда „Десанка Максимовић“ Моши Одаловићу » Вести » Награда „Десанка Максимовић“ Моши Одаловићу
brankovina1brankovina2brankovina3brankovina4momcilo_odalovicbrankovina5

Овогодишња Награда „Десанка Максимовић“ 23. пут је уручена данас у Бранковини, на рођендан највеће српске поетесе, дечјем песнику Момчилу Мошу Одаловићу. Жири је радио у саставу проф. др Бошко Сувајџић, председник, професор Универзитета Јован Пејчић, Валентина Питулић и Светлана Шеатовић Димитријевић и добитник награде 2008. године Мирослав Максимовић.

Историчар књижевности, књижевни критичар и историчар проф. др Јован Пејчић је саопштио образложење одлуке жирија да се овогодишња награда додели песнику Моши Одаловићу.
„Жири је до сада бирао за лауреате све саме песнике „за одрасле“. Али, Десанка Максимовић је не мање велики дечји песник. Одаловић је до сада објавио 27 песничких збирки. Он је већ данас „класик“ попут Десанке, Бранка Ћопића, Душка Радовића, Стевана Раичковића, Драгана Лукића, Бране Црнчевића, Милована Данојлића, Љубивоја Ршумовића и Душка Трифуновића. Награда „Десанка Максимовић“ дочекала је да то озаконимо!“.

Добитник награде, дечји песник Момчило Моша Одаловић захвалио се на награди речима:

„Драги добри, вредни, даровити, храбри људи Десанкине међуотаџбине у једнакостраничном троуглу Ваљево- Рабровица- Бранковина. Хвала вам што нам омогућисте да се виђамо на овом бајковитом саборишту, да пронађемо једни друге, придижући се из националне обамрлости. Десанка је умела да види, запише, прослави песмотворењем и све то остави нараштајима док је језика којим зборимо. На књижевна сусретања, улазећ’ у народ, стизала је као на литургију – радосним и драгосним лицем. И свуд су је дочекивали озареним лицима, као мало кога у нашој књижевности, уз осећај да нам доноси благосиљалице, олакшице у свакодневним тегобама. И трају светлуцања као жишке сунца, свима нама на равне части.

Познавао Десанку, познавала ме! Имамо многа дружења и разговоре на сусретима „Лазар Вучковић” , Змајевим играма, Горановом прољећу, Црној Гори. Увек кад бисмо се нашли пред мени незнаном особом, Десанка би ме представила и рекла: – Хајде молим те ону строфу о мајци! Изгледа да смо се срели, данас би реклипрепознали, у песми “Мама је глагол од глагола радити” јер смо и она и ја пристигли из породичних густиша: она најстарија од осморо и као прва увек са проходношћу  а ја као осми од десеторо, научих  се да будем неважан. Па и ова прелепа награда, колико радости,  толико подлеже и непријатности: – Откуд ово мени неважноме?!“, казао је Одаловић.

У име Града Ваљева, госте је поздравио начелник Градске управе за локални развој, привреду, урбанизам и комуналне послове Александар Вујић Суботић:

„Десанка Максимовић која почива овде у Бранковини, једна је од најзначајнијих српских песникиња. Сложићемо се да је после Јефимије, прва жена која је вратила женску поезију на заслужено место- у врх српске књижевности.

Утисак је да како године пролазе, све је већи значај поезије Десанке Максимовић и утицај на нову генерацију уметника. Ми, Ваљевци смо нарочито поносни на то што је Десанка једна од најзнаменитијих особа нашег народа, родом из ових крајева.  Бранковина је захваљујући књижевним дометима Проте Матеје Ненадовића, Љубе Ненадовића и Десанке Максимовић, постала центар срспке књижевности и извор инспирације“, рекао је Александар Вујић Суботић.

Директорка Матичне библиотеке „Љубомир Ненадовић“ Виолета Милошевић је честитала добитнику:
„Песникиња која је све знала и записaла, није са нама данас. Али се захваљујући њој, породица словенских песника се сваке године увећава.“
Проф. др Бојан Ђорђевић је нови управитељ Задужбине „Десанка Максимовић“, који је на том месту наследио проф. др Слободана Ж. Марковића, који је преминуо прошле године. Професор Ђорђевић је стручни сарадник Института за књижевност и уметност и професор на катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду.  Он је истакао да је један од највећих задатака Задужбине рад на издању сабраних дела Десанке Максимовић:

„Данас се у Задужбини „Десанка Максимовић“ налази њена обимна рукописна и машинописна заоставштина, рукописи њених песама, преписка и разни други документи. Будућност нашег рада, што се тиче очувања дела и њене заоставшите нас тек чека. Сређивање те заоставштине, њена дигитализација и њено позиционирање, у сарадњи са другим институцијама, као архивске грађе од изузетног националног значаја. То ће бити задатак Задужбине „Десанка Максимовић“ у наредном периоду. Сваке године, највише волимо овај тренутак доделе награде, тренутак пролећног буђења, бављења поезијом. Данас је врхунац тог нашег рада“, рекао је управитељ Задужбине „Десанка Максимовић“.

Пре уручења награде, поштоваоци Десанке Максимовић су положили цвеће на поетесин гроб у порти бранковачке цркве. Том приликом, лауреат награде са њеним именом је изговорио песму „Поштанске сандуче Десанке Максимовић“.

Данас је саопштено и да је победник 23. средњошколског конкурса „Десанка Максимовић“, на коме је учествовало 35 аутора. Анастасија Бијелић из Сремских Карловаца, за збирку поезије „Париски синдром“. Друга је Тара Лекић, такође из Сремских Карловаца, за „Лоше жваке“, а трећа Николина Ђорђевић из Панчева за збирку „Први плес“.

 

 

 

Подели на друштвеним мрежама...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn