Планови градске Дирекције

Директор ЈП “Дирекција за урбанизам, грађевинско земљиште, путеве и изградњу Ваљева” Драган Јеремић је на данашњој конференцији за новинаре информисао јавност о плановима и проблемима са којима се суочава ово предузеће.

 

 

Оно што грађани морају да знају је да смо ми као Град, у огромном проблему са свим пословима који се тичу одржавања улица. Ми, као Дирекција немамо никакве услове да успешније одговоримо на неке ствари и да пробамо да ствари решимо на други начин. Још увек у Ваљеву не ради ниједна асфалтна база и асфалт се довози из Лознице, Шапца и околних градова. То је један од главних разлога када се нешто спорије ради, у одржавању и санирању оштећења коловоза, која су настала током зиме. Разумем незадовољство грађана, али не постоји фирма у Ваљеву која може да одговори задатку. Ми смо добили извођача на тендеру, јавне набавке су јасне, закон је јасан и ми морамо да поштујемо закон. Чињенице говоре да у Ваљеву је немогуће урадити тај посао у краћем временском интервалу. Молим грађане Ваљева да покажу одређено стрпљење и да нас пусте да тај посао урадимо у оном времену у коме је то могуће и реално. Ми немамо могућности да убрзамо и из фирми извлачимо најбоље што можемо.

 

 

Од почетка године смо расписали преко 30 јавних набавки. Од тога је 26 успешно завршено и добили смо повољне цене у односу на друге градове, које су од 10 до 40% ниже него у другим градовима. 14 извођача је добило на тим тендерима. Имамо и неколико неуспелих тендера. Један од њих је санација клизишта Његошева-Златиборска, јер се ниједна фирма није јавила да уради тај посао. 

 

 

Почетак реконструкције Карађорђеве улице, у дужини од 299 метара, од Вишег суда до Јадра почиње 15. априла. Тада ће прво “Водовод” ући у посао. Настојаћемо да фазно улазимо у посао и што мање ометамо саобраћај. Вредност јавне набавке је 30.711.494 динара са ПДВ-ом. 

 

 

Успешно смо спровели две јавне набавке за мостове у Аничићима и Бошковићима и радови ће почети чим временски услови дозволе. Расписали смо тендере за још три моста. То су мостови у насељу Веселиновац, у Параментићима и код Криве врбе на Градцу. За пет мостова, од седам оштећених је град Ваљево већ расписао тендер и средствима Града ћемо санирати те мостове. Остаје нам највећи мост, мост у Веселиновићима, чија вредност је око 30 милиона динара. За тај мост смо тражили помоћ државе. Инсистирамо само на тој помоћи око овог моста и око клизишта. Све остало ће град Ваљево сам да санира. Имали смо донацију Фонда за дијаспору, који су нам донирали 10 милиона динара за мост у Бошковићима. Мост у Голој глави је проблем, али имамо обећања да ће Канцеларија за обнову да санира тај мост. Проблем је што тај мост не постоји у папирима и пројектима. Морамо да нађемо начин како да се уђе у изградњу новог моста. То је Канцеларија за обнову преузела на себе.

 

 

Број клизишта од 57 од пре 15 дана и још 40 мањих, више не важи. Тај број је за трећину већи. Сва та клизишта која су пре шест месеци била велика и хитна за санацију су отишла у други план, јер су се појавила још већа клизишта. Средства за клизишта немамо! У делокругу рада Дирекције је санација клизишта која угрожавају путну инфраструктуру. То нам је обавеза и то радимо, јер путеви морају бити проходни. Али, велики је број клизишта који угрожавају цела насеља и појединачне куће. Само санација клизишта на Сувој чесми је 22 милиона пројектоване вредности. Ми те паре немамо и ако не добијемо помоћ државе, тај посао ће ићи споро.

 

 

Морамо апеловати на Министарство културе у вези ове улице. Овако како нам Завод за заштиту споменика културе Београд препоручује да урадимо, та улица неће бити урађена никада. А ситуација у тој улици је лоша.

 

 

Имамо пројекат и средства санације парка на Јадру, који је такође оштећен у поплавама, али чекамо да “Ерозија” заврши послове на санацији корита реке Колубаре и онда ћемо ми почети са пословима.

 

 

Кошракашко игралиште на “Студенту” се ради увелико и завршићемо га у оном габариту и обиму како смо то предвидели прошле године. Остаје да видимо шта ћемо са објектом поред самог игралишта. Ми смо предвидели једну зграду која би у сутерену имала садржаје намењене за тај спортски комплекс, а изнад тог простора имамо две варијанте. Или да понудимо инвеститорима, по систему јавног-приватног партнерства, или да ми као Град сами радимо зграду. Ближи смо варијанти јавног-приватног партнерства. 

 

 

Добијена је употребна дозвола за Балон у Петници. Базен се нормално користи и то сада зависи од “Валиса” у ком обиму ће моћи да ангажује раднике, да би базен нормално функционисао. 

 

 

У преговорима смо са БИД зоном да се направи Фонд који би се бавио реконструкцијом фасада у ширем центру града. По угледу на неке друге градове, предлажемо да издвојимо средства из буџета Града, као основ за реконструкцију фасада. Онда би се та средства враћала од стране станара, односно кућних савета. Ми бисмо расписали тендер на који би се јављали кућни савети и сређивали бисмо једну по једну фасаду и тако добили много лепши град. Тај пројекат је у току и надам се да ћемо врло брзо основати тај Фонд.

 

 

Град дефинитивно узима кредит за изградњу треће фазе Хале спортова, која кошта 478 милиона динара. То подразумева комплетну изградњу са покривањем Хале. Остаје четврта фаза, а то су комуналије и прикључци за стују, воду и пета фаза је опремање самог објекта. Трећа фаза је кључна, али и најскупља. Наш циљ је да то урадимо у овој и следећој години, како бисмо у 2017. години имали готов спортски објекат. Јуче сам имао низ састанака у Београду у вези подршке за изградњу Хале спортова. Од Министарства спорта смо добили одговор да то није пројекат од националног значаја и да ми морамо сами да се боримо да то уђе у њихов буџет. Предложио сам да то финансирају фазно у три године, али је њихов одговор да они фазно финансирају само националне пројекте. Морамо што пре имати састанак са званичницима државе Србије да видимо да ли су заинтересовани за овај пројекат. Јуче сам био код председника Одбојкашког савеза Србије г. Боричића, који ће, као национални грански савез, подржати овај пројекат. Тражио сам пријем код г. Ђиласа у Кошаркашком савезу Србије. Од Министарства спорта смо добили договор да ако обезбедимо подршку да је Хала од интереса за развој одређених гранских спортова, ућићемо у тај њихов систем финансирања. Национални савези су спремни да нас подрже што се тиче овог пројекта. Средства ћемо добити на два начина – од кредита и од продаје имовине. Ми планирамо да продамо још имовине, јер Град не треба да буде власник никаквих локала и парцела које издаје. Све оно што није у функцији самог Града и није потребно, одлука је да се прода, а да се средства искористе за изградњу инфраструктурних објеката. Граду Ваљеву је неопходна Хала и Библиотека и мислим да је у наредних 20 година то све што је потребно Граду, а што се тиче великих, инфраструктурних пројеката. Све остало треба улагати у путну инфраструктуру и треба радити неке друге ствари.  Муниципалне обвезнице су скупље од кредите, неких два, до два и по посто, тако да је кредит то опредељење на основу кога ми градимо целу причу око изградње треће фазе Хале спортова.

 

 

Ја сам иницијатор оснивања јавног предузећа у области пољопривреде. Његова функција би била развој пољопривреде и упошљавање људи који би се бавили том делатношћу. Сви причамо о томе да је велики број незапослених у граду. Довођење страних инвеститора је крајње тежак и напоран посао, пре свега због недостатка добре путне инфраструктуре, повезаности са Београдом и околним земљама. Са изградњом ауто пута, то ће се променити. Долазили су разни заинтересовани инвеститори, попут инвеститора из Милана. Они су се определили за Шабац и купили су простор за 400.000 евра. Зашто не би правили фабрике у Ваљеву? Зато што Ваљево нема пловну реку, слободну царинску зону, добру путну инфраструктуру. Чињенице говоре да ми имамо шансу у пољопривреди. Из тога је проистекла идеја да се оснује ово предузеће и да се оно бави директним улагањем новца ка пољопривредним произвођачима, без посредника. Ми морамо директно ући код сељака у двориште и помоћи му. Последњи пут када су набављене машине, нови трактори, прикључне машине је у време “зеленог плана”. Од тада нико ништа није помогао пољопривредницима. Ово предузеће ће бити задужено за директно инвестирање у пољопривреду, повећање засада, повећавање пољопривредне производње и самим тим, ангажовање већег броја људи да ради на том послу.