Смањена заштитна зона у Брђанима

Заштитна зона око војног комплекса „Боричевац-Бело поље“ у Брђанима смањена је са 1354  на 350 метара, након вишегодишњих преговора града Ваљева и Одељења за ванредне ситуације у Ваљеву са ресорним министарством. Део убојних средстава је дислоциран из овог војног комплекса, изграђени су нови и ојачани постојећи грудобрани око складишта, што је све заједно резултирало враћању заштитне зоне на првобитни ниво. Постигнут договор је од вишеструког значаја јер се на овај начин омогућава даљи развој града у том подручју, а власницима парцела изградњу и легализацију објеката.

 

„Преговори са Министарством одбране су јако дуго трајали. Грађанство је било додатно узнемирено зато што је постојало искуство једног Параћина, јер је опасно имати у градском језгру магацин са таквим убојним средствима. Договорили смо се да се део убојних средстава дислоцира, изградили грудобране и на тај начин испунили смо све услове, да остане магацин на периферији, али да он буде безбедан и да искључимо могућност акцидента као што се догодио у Параћину, а и да у исто време створимо могућност да се наш град шири у том правцу“, рекао је градоначелник Зоран Јаковљевић на данашњој конференцији за новинаре.

 

„Проблем који смо имали био је велики, јер свако од наших суграђана из овог подручја града ко је тражио грађевинску дозволу или је желео да легализује објекат, морао је да тражи сагласност од Министарства одбране и наравно, није је могао добити. Смањењем заштитне зоне решен је велики проблем“, додао је градоначелник.

 

Према грубој процени унутар заштитне зоне од 350 метара око овог војног комплекса остало је око 250 објеката. Иначе, на територији града Ваљева постоји шест војних комплекса са различитим нивоима забрањене градње. Начелница Одељења за урбанизам Градске управе Ваљево Мирјана Медуловић Маринковић на данашњој конференцији за новинаре истакла је да је комплекс „Боричевац-Бело поље“ у Брђанима био најпроблематичнији што се тиче изградње и безбедности. „Овај војни објекат,  по грубој процени има површину од 17 хектара, а овом зоном забрањене градње штити се око 120 хектара приватног земљишта. С обзиром на то да је просторним планом Града било урађено само обележавање простора без конкретних параметара, Град се углавном обраћао Министарству за дозволе и добијали смо различите одговоре, а у већини случајева легализација или изградња није била дозвољена. Убрзо смо схватили да није могуће да Град усвоји План регулације центра, јер се ова зона простирала до Душанове улице, што је једна петина Генералног плана“, рекла је између осталог начелница Одељења за урбанизам и додала да је из овог подручја Града надлежном одељењу Градске управе прослеђено око 1000 захтева за легализацију објеката.  

 

На данашњој конференцији за новинаре градоначелник Јаковљевић говорио је и о најављеној изградњи 50 монтажних кућа за војна лица и војне пензионере на Петом пуку код Насеља „27. новембар“. „Град је завршио геолошка истраживања тла и сада нам је циљ да се што пре добије локацијска дозвола. Преговори са Министарством одбране су у току, градским буџетом определили смо средства за инфраструктурно опремање земљишта и очекујемо да ће изградња ускоро почети“, рекао је градоначелник.