Споменик хероју с Повлена- Стојадину Мирковићу

Почетак » Споменик хероју с Повлена- Стојадину Мирковићу » Вести » Споменик хероју с Повлена- Стојадину Мирковићу
Спомен биста Стојадину Цолу Мирковићу, војнику ЈНА који је погинуо на својој дужности у касарни у Бјеловару 29. септембра 1991. године,  откривена је у суботу у селу Доње Лесковице. Откривању споменика присуствовали су представници града Ваљева, војске, полиције, државних и градских институција, удружења, као и бројни поштоваоци Стојадина Мирковића. Спомен бисту, рад академског вајара Немање Радојичића, открио је народни посланик Ђорђе Милићевић. Цвеће су положили председник Скупштине града Ваљева др Михаило Јокић, заменик председника Скупштине Јован Лукић и секретар Скупштине града Александар Јанковић.
 
Градоначелник Ваљева Станко Терзић је рекао да је откривање споменика и отварање спомен-собе још једна прилика да изразимо дубоку захвалност и искажемо велико поштовање за све оно што је Стојадин Мирковић са 19 година учинио за своју отаџбину:
 
„Одајемо му признање за велику храброст и јунаштво које је показао. Задивљени пред херојским чином младог дечака, морамо заједно да се преиспитамо и питамо да ли смо довољно учинили и чинимо да сачувамо од заборава дело Стојадина Мирковића и свих других младих људи који су дали своје животе на бранику своје отаџбине. Ми у Ваљеву смо се трудили и трудимо се да се са дужним пијететом односимо према тим младим суграђанима. Град Ваљево у складу са својим економским могућностима највише улаже у Србији за помоћ породицама погинулих бораца. Ратним војним инвалидима плаћамо комуналије, набаљамо уџбенике и дајемо стипендије за децу, обезбеђујемо превоз, дајемо једнократну помоћ и ниједног тренутка нећемо заборавити шта су све они учинили за нас. Значајно помажемо рад Удружења бораца ратова од 1991-1999. године.
 
Урадили смо велико спомен обележје у центру Ваљева, посвећено свим погинулим борцима из ваљевског краја. Одборници Скупштине града Ваљева су пре неколико година доделили, постхумно, највеће признање „Септембарску повељу “ Стојадину Мирковићу за учињено херојско дело. Једна улица је добила име по Стојадину Мирковићу. Упућен је предлог војном и државном руководству да се Стојадину Мирковићу додели звање народног хероја“, рекао је градоначелник Ваљева Станко Терзић.
 
Стојадин Мирковић је на одслужење војног рока отишао у децембру 1990. године у Бањалуку, да би потом добио прекоманду у Бјеловар. Када су почели напади хрватских паравојних формација на тамошњу касарну ЈНА, Мирковићу је остало око месец дана до краја војног рока. Док су се сви војници ЈНА повукли, пре последњег напада, Стојадин је остао уз свог команданта, мајора Милана Тепића. Погинуо је у оклопном транспортеру када је погођен „зољама“, а одмах након њега погинуо је и мајор Тепић, тако што је активирао 170 тона експлозива у складишту касарне.
 
Биста Стојадину Мирковићу налази се у дворишту О.Ш. „Милош Марковић“, где се налази биста истоименог народног хероја. Том приликом је отворена и спомен соба храбром војнику у просторијама школе.
 
 
БИОГРАФИЈА СТОЈАДИНА МИРКОВИЋА
 
СТОЈАДИН Живојина МИРКОВИЋ рођен је 14. јануара 1972. године у селу Горње Лесковице код Ваљева.
 
Осам разреда основне школе завршио је у родном селу и определио се за пољопривредну производњу на свом имању. Рано је остао без оца, па је са мајком Аницом и братом Добривојем осетио сву тегобу сеоског живота. У децембру 1990. године отишао је на одслужење војног рока у Бањалуку. Након што је успешно завршио обуку за возача оклопног транспортера, прекомандован је у Бјеловар. У то време у Хрватској се воде жестоки оружани сукоби Туђманових бојовника са припадницима ЈНА, с крајњим циљем отцепљења од СФРЈ.
 
Стојадин Мирковић је са групом војника обезбеђивао складиште војне технике и муниције на Беденику код Бјеловара. После више напада, одлучујући окршај започео је 29. септембра 1991. изјутра. Мајор Милан Тепић, командант складишта, минирао је објекат не желећи да га препусти нападачима.
 
Док су сви били на положајима, војник Мирковић је дејствовао из оклопног транспортера. Жестока борба трајала је до поднева. У тренутку безизлаза Тепић је дао знак војницима да се повуку, јер ће уследити страховита експлозија. Сви су се повукли осим војника Стојадина Мирковића, који је остао да се добровољно, до краја, бори са својим мајором. Само неколико минута доцније огромна печурка уздигла се изнад Беденика, објављујући да су два хероја исписала још једну светлу страницу у историји српског ратоводства.
 

Подели на друштвеним мрежама...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Leave a Comment