Када наредних дана буде укључен крак топловодне мреже од 450 метара у Пантићевој улици, биће угашено седам котларница, чиме ће њихов број у центру Ваљева бити скоро преполовљен – од 85, колико их је било 2007, остаће их 47. Уз економичније грејање домаћинстава и установа, смањење загађења ваздуха један је од главних циљева ширења даљинског грејања у Ваљеву.
Једна од најмодернијих топлана у Србији пројектована је на 130 мегавата снаге, чиме би се обезбедила топлотна енергија за 80 одсто градског подручја. Од јуна 2007. до данас урађено је 12, 6 км од пројектованих 35 км вреловодне мреже. Економска криза и неочекивана одлука да из НИП-а не буде подржан најважнији градски инфраструктурни и еколошки пројекат, допринели су да у последње две године буде изграђено само километар мреже.
Градско руководство и ЈП Тoплана, у сарадњи са Владом Србије, пронашли су решење, тако да ће наредне године у оквиру програма Немачке развојне банке KfW бити изграђено шест километара вреловода (12 км цеви) и инсталиране 64 топлотне подстанице које ће грађани отплаћивати по најповољнијим условима, на пет до 10 година, уз рачун за грејање.
Следеће године је у плану и изградња вреловодне мреже из донације Владе Чешке Републике. У питању је крак који ће омогућити прикључење Регионалне опште болнице, а могућност да се прикључе добиће и насеља Милорада Павловића, Збратимљени градови и Сењак.
Процена директора Топлане Драгана Деспотовића је да се за пет година може завршити комплетна вреловодна мрежа, ако буду обезбеђена средства. Веома је битно да ваљевска Tоплана има опрему која може да ради и на мазут и на гас, тако да се може лако преоријентисати на гас. Изградњом нових инсталација смањени су губици паре, па је и то допринело да грејање у Ваљеву мање поскупи него у другим градовима.
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.