У Ваљеву се отвара канцеларија за алтернативне санкције

У Ваљеву је одржан први састанак Међуресорне радне групе у оквиру пилот пројекта „Међуресорна сарадња на постпеналном прихвату“. Реч је о Пројекту  јачања система алтернативних санкција у Србији , који финансира Европска унија, а спроводи Министарство правде и државне управе-Управа за извршење кривичних санкција Републике Србије.

 

Помоћник градоначелника Радоица Рстић оценио је овом приликом да је изузетно значајно што је Ваљево у групи локалних самоуправа где ће бити имплементиран овај пројекат, а град Ваљево ће пружити сву потребну логистичку подршку јер је од изузетне важности да лица након одслужења казне буду прихваћена у друштвеном заједници и да им се пружи подршка. „Ваљево је међу првим градовима у Србији где ће бити отворена канцеларија за алтернативне санкције. Ми смо подржали овај пројекат, привремено уступили просторије МЗ „Андре Савчић“ Управи за извршење кривичних санкција Републике Србије за отварање канцеларије, јер пре свега сматрамо да је значајно да имплементација овог пројекат буде успешна“, рекао је између осталог Рстић.

 

Кључни експерт на Пројекту јачање система алтернативних санкција у Србији Дејвид Пери оценио је овом приликом да лица која су починила кривично дело, након казне, имају великих проблема да се интегришу у локалну заједницу. „Многи од њих имају проблеме здравствене природе, проблем са образовањем, квалификацијом, неки су наркомани, неки имају проблем са алкохолизмом. Решење тих проблема је велики изазов, али ако можемо да решимо проблеме можемо да спречимо да ова лица понове кривично дело. У већини земаља Европе преко 55% тих лица понови кривично дело. Ми овде покушавамо да применимо модел који је спроведен у Норвешкој, где је уз помоћ активности на нивоу локалне самоуправе, број повратника смањен на само 20%“, рекао је Пери.

 

 „Од када смо почели да спроводимо алтернативне санкције успели смо од 2009. до данас да отворимо седам канцеларија у Србији, а ових дана отварамо још осам. Свака изречена мера изузев затворске казне је алтернативна санкција. Оне су у Србији заживеле 2009. године, а тих првих година примене, изречене су 32 казне рада у јавном интересу и три казне са условном осудом са заштитним надзором. На жалост нисмо задовољни са условном осудом са заштитним надзором. То је казна која је по мало запуштена и судови је ређе изричу“, рекао је између осталог Вилијем Храст, шеф Одељења за алтернативне санкције Управе за извршење кривичних санкција на данашњем састанку.

 

Пилот пројекат Међуресорне сарадње на пост пеналном прихвату овом приликом у Ваљеву, представили су осим Вилијема Храста и Дејвида Перија и Зорица Билић, млађи дугорочни експерт на Пројекту јачање система алтернативних санкција у Србији и Весна Марковић, повереник за алтернативне санкције канцеларије у Ваљеву.