Произвођачи малине из ваљевског краја, као и бројни посетиоци окупили су се у недељу у Бранковини, где је 56. пут одржана Привредно-туристичка манифестација „Дан малине“. Ове године је учествовало 30 произвођача, а за најбоље су проглашени Владислав Митровић из Голе главе, Миливоје Тимотић из Златарића и Марко Миливојевић из Дружетића. Зоран Трифуновић из Јошеве добио је награду као произвођач који је увео нову сорту „химбо топ“. Бранко Антонијевић из Богатића има највећу површину под малином, Владимир Нешковић из Бранковине има најуређенији малињак, а за производњу у контролисаним условима награђени су Александар Николић из Доње Буковице и Ненад Илић из Козличића.
Признања су добили и малинари који су највернији овој манифестацији Предраг Аврамовић из Козличића, Радован Лазаревић из Бранковине и Радован Милићевић из Рабаса. Специјална захвалница припала је Пољопривредној школи са домом ученика „Ваљево“ за изложену колекцију малина, као и Пољопривредној стручној саветодавној служби Ваљево за допринос у организацији Дана малине.
Овогодишњи Дан малине био је посвећен песникињи Десанки Максимовић, оснивачу и првом члану Туристичког друштва „Љуба Ненадовић“, поводом обележавања 120 година од њеног рођења и 25 година од њене смрти. Манифестација је започела говором који је Десанка Максимовић одржала 1962. године, када се први пут одржала манифестација Дан малине. Поред дечијег и забавног програма , одржана је промоција летописа „Бранковина-50 година туризма“, Синише Јевтића, др Весне Матић и Слободана Раковића, кои говори о развоју сеоског туризма, организовању манифестације „Дан малине“. Одржано је традиционално саветовање за малинаре, а нису изостала дружења уз музик, храну и пиће, као и спортско надметање 15 пријављених екипа у малом фудбалу.
Градоначелник Ваљева др Слободан Гвозденовић са руководством Града је посетио манифестације и уверио се са колико ентузијазма је организован овај сусрет малинара. У разговору са произвођачима и мештанима Бранковине и околних села упознао се са основним проблемима који муче пољопривреднике.
„Повећали смо буџет за пољопривреду у односу на претходне године и то већ даје резултате. Има захтева да и ребалансом буџета определимо још средстава за пољопривреду, још око три, четири милиона динара. Видећемо у ком се смеру крећу градске финансије, кад је ребаланс у питању. Основно што људи истичу је пут, вода и струја. Свестан сам проблема и уверио сам се последњих 15, 20 дана да је асфлат веома значајан за село и произвођаче. Оно што буде у нашој моћи, ми ћемо урадити. Идуће године ћемо одвојити дупло више новца него ове године“, рекао је градоначелник др Слободан Гвозденовић.
Члан Организационог одбора ове манифестације и одборник у Скупштини града Ваљева др Љубомир Павић је указао да се малина поново гаји у већој мери у Бранковини и да се млади људи одлучују за гајење овог воћа.
„Последње две године нисмо имали материјалну помоћ од Града, имали смо организациону помоћ. Надам се да ће Град стати иза ове манифестације и учинити да буде још боље организована. Можемо да се поредимо са другим малинарима, јер овде малина прво стиже. О малини треба причати на почетку, када стиже, а не кад пролази. Манифестацију морамо обогатити пропратним програмима, разним изложбама старих заната, старих јела. У сваком случају, манифестацију треба задржати“, закључио је др Љубомир Павић.
Овогодишња манифестација је протекла у лепом расположењу и уз већи број посетилаца, што указује да потреба за оваквим сусретима произвођача „црвеног злата“ у ваљевском крају постоји, нарочито што је под малињацима у Колубарском округу око 2500 хектара, од чега је највише у ваљевским и осечанским селима.
