Ваљево очекују бољи дани

Некада један од већих индустријских центара у бившој Југославији са успешним компанијама и предузећима као што су Крушик, Србијанка, Градац, Јабланица, Стефил, Елинд, Штампарија, Узор, Кожара и многа друга, у којима је радило више десетина хиљада радника, Ваљево је у процесу приватизације, крајем двадесетог и почетком 21. века, задесио можда и најлошији сценарио у читавој Србији. „Увидевши грешке, локална самоуправа је 2002. године кренула са анимирањем потенцијалних инвеститора тако да је у Ваљеву забележена и прва гринфилд инвестиција у Србији.

 

Реч је о аустријској фирми Аустротерм која је изградила солидне производне капацитете и запослила велики број људи, а у наредном периоду очекујемо и проширење њихових капацитета,“ каже за наш радио заменик градоначелника Ваљева Жарко Ковач. Он подсећа да је убрзо, 2005. године уследила и инвестиција италијанске фабрике чарапа Голден Лејди која је до доласка Фијата била највећа страна инвестиција у Србији. По његовим речима, ова компанија у свом погону величине 50 000 квадратних метара запошљава 1.700 људи, а прошле године отворен је погон и у Лозници где су упослили 800 радника. „Трећа велика инвестиција је отварање погона словеначке фабрике Горење која од 2006. године стално проширује капацитете и тренутно запошљава између 800 и 900 радника. Поред ове три велике инвестиције, постоји још неколико мањих страних, али и домаћих инвестиција од којих се издвајају три успешна грађевинска предузећа која су се оспособила за озбиљне радове у нискоградњи и изградњи стамбених и пословних објеката,“ истиче Ковач. Како наводи, у области делатности које прате грађевинарство као што су електроинсталације, инсталације воде и канализације, термотехника, металне конструкције формирано је неколико предузећа са озбиљним капацитетима и потенцијалима.

 

Заменик градоначелника Ваљева подсећа да је основано и више фирми у разним делатности од графичке и производње намештаја до прераде основних животних намирница и производње хране.

 

„Захваљујући овим инвестицијама, знатно је ублажена велика незапосленост јер је од око 13.000 радника који су остали без посла, око 7.000 пронашло запослење у новим предузећима. Ваљеву још увек недостаје око 8.000 радних места како би се компензовао губитак посла услед лоших приватизација великих друштвених предузећа,“ сматра Ковач.

 

Према његовом мишљењу, локална самоуправа је имала добру сарадњу са свим домаћим и страним инвеститорима од издавања урбанистичких и грађевинских дозвола до обезбеђења одговарајућих локација за изградњу. Ковач истиче да је на простору некадашњег предузећа Стефил, формирана мини индустријска зона у којој је неколико фирми отворило производне погоне. „Преостали део производних објеката у наредном, врло блиском, периоду биће продат или издат у закуп. Перманентно се ради на побољшању инфраструктуре и комуналија, урађен је урбанистички пројекат проширења зоне и у наредном периоду, откупом земљишта које гравитира зони, може се на овом простору створити озбиљнији индустријски комплекс.

 

„У непосредној близини налазе се локације некадашњих индустријских гиганата, Србијанке и Јабланице, приватизованих друштвених предузећа која су сада у статусу који је тешко дефинисати, али је сигурно да се на тим локацијама не обавља скоро никаква делатност. Решавањем њиховог тренутног правног и економског статуса, што неће бити ни једноставно ни лако и оживљавањем ових локација добила би се вишеструка корист од изградње нових капацитета, запошљавања људи , увећања прихода до уређења простора,“ истиче Ковач.

 

Од додаје да је са десне стране реке Колубаре, на простору села Белошевац и Мрчић, практично већ створена нова индустриска зона, у којој је изграђено више предузећа различитих делатности, а њихов капацитет и број запослених већи је знатно него на простору старе индустријске зоне на левој обали Колубаре.

 

Ковач се нада да ће се у наредном периоду знати и прецизнији планови о пословним и организационим намерама Холдинг Компаније Крушик. Како каже, делови овог великог индустријског комплекса, чији многи капацитети су уништени у бомбардовању 1999. године, могли би се уређењем ставити у функцију и понудити инвеститорима.

 

Према речима нашег саговорника, даља изградња пута М-4, од Иверка до Непричаве и излаза на планирани ауто пут од Београда до црногорског приморја, један је од предуслова привредног развоја у наредном периоду.

 

Заменик градоначелника Ваљева Жарко Ковач каже да ће се постојеће пореске олакшице за запошљавање радника у постојећим и новоизграђеним капацитетима прилагођавати у циљу додатних стимулација за запошљавање. Он посебно наглашава да квалитетније организовање и ангажовање стручних служби градске управе, урбанизма и посебно одељења за развој, могу доста допринети успешности на пољу комуникације са потенцијалним инвеститорима.

 

Разговарао Ђуро Малобабић