Веће усвојило допуне о правима војних инвалида и чланова породица палих бораца

Чланови Градског већа на данашњој седници једногласно су прихватили одлуку о допунским правима војних инвалида и породица палих бораца из оружаних акција после 17. августа 1990. године. Допунска права се односе на накнаду трошкова комуналних услуга и електричне енергије, на новчану помоћ за побољшање материјалног положаја, новчану помоћ за бањско лечење, право на стипендије студентима, накнаду трошкова за набавку уджбеника и накнаду трошкова градског превоза.
„Наша земља, иако сиромашна и финансијски изнурена издваја значајна средства за ратне војне инвалиде и породице погинулих. И град има обавезу да у складу са нашим лимитираним финансијским обавезама учинимо напор и изађемо у сусрет тим захтевима и да помогнемо најугроженије који су осетили трагичне, трајне последице свих тих дешавања на простору бивше Југославије. Ми смо се са овим проблемом суочили неких 20-ак дана по нашем конституисању и сада испада да ову одлуку доносимо под притиском. Убудуће треба да се трудимо да на време сагледавамо све озбиљне и проблематичне ситуације са аспекта града, а које могу да доведеу до инцидената у нашем граду. Морамо јасно ставити до знања да убудуће нећемо подлезати никаквим притисцима“, рекао је Станко Терзић, заменик градоначелника.
Ову помоћ ће примати 77 породица, што ће буджет коштати скоро 7 милиона динара. То је два милиона динара више од досадашњих давања у ове сврхе. Члан Већа Александар Митровић је рекао да је срамота што у октобру 2008. године причамо о темама из 90-их година када су неки људи били оштећени. „Верујем да је то морало да се реши много раније, а не сада под притиском. Без обзира шта ко од нас мислио о разлогу тих догађаја у којима су ти људи оштећени, сигуран сам да су ти људи у догађајима учествовали из најбоље намере да одбране своју отаджбину и не својом кривицом дошли у ситуацију да буду рањени, а неки убијени. Најмање што можемо да урадимо, па и данас 2008. године је да им обезбедимо што више услова за нормалан живот, а не да причамо да ли треба, или не да дамо 1000 динара више, или мање. Ово друштво мора да буде одговорно према онима који не могу да поправе свој статус, као што су социјалне групе које се налазе у незавидној ситуацији. И о њима треба водити рачуна не само онда када треба да се гаси неко жариште, већ и много раније. Односно, креирати амбијент и ставити до знања тим људима да овај град мисли о њима и да у овом граду постоји жеља да нико не живи испод границе достојанства. За то постоје паре. Основна ствар је да се јавни новац доведе под контролу, односно да се стави под контролу јавни сектор да рационално и паметно ради са новцем, онако како би свако радио са својим новцем“, рекао је Митровић.
Митровић је поновио да ово Веће нема ингеренције према јавним предузећима и јавном сектору. „Ово веће чак не може ни да постави ни да смени директора за кога мисли да није добро радио. Ово Веће чак нема могућност ни да предложи Скупштини шта то треба да се уради, односно који директор ради, или не ради. Нема могућност ни да да своје мишљење о кандидатима за директоре, а формално одговара за рад јавног сектора, јавних предузећа, комуналног реда и рада, безбедности у граду“, рекао је Митровић.
Чланови Већа су између осталог и прихватили уговор о накнади штете Надежди Јосиповић, причињене изградњом канализационе мреже „Горић“. Ипак, Веће је затражило да се хитно добије информације од ЈКП „Водовод“ и Градске управе зашто је настао овај проблем и ко је одговоран.