Весна Лазић: Добитница награде града Ваљева у области социјалне заштите и хуманитарног рада

Почетак » Весна Лазић: Добитница награде града Ваљева у области социјалне заштите и хуманитарног рада » Актуелно » Весна Лазић: Добитница награде града Ваљева у области социјалне заштите и хуманитарног рада

Постала сам део многих породица у невољи

У пролеће 2001. године Весна Лазиће се затекла на Дивчибарама. На шеталишту је сусрела групу од петнаестак ђака са учитељицом. Деца су била на рекративној настави.

У децембру претходне године Весна  је са сестром Миром, доктором педагошких наука, основала удружење “Анђели чувари”, на чијем је челу све до данас.

Помислила је како би је веома радовало да једног дана и њено удружење има толико деце о којима ће се старати. Изгледало јој је то као недостижан циљ.

Данас Весна на  зимовања и летовања води групе од по педесеторо деце.

Од самог почетка “Анђели чувари”  су се развијали у два правца: вртић и креативна радионица за децу “Пинокио,” и хуманитарна помоћ.за децу и одрасле.

Удружење и вртић налазе се данас у закупљеној, вероватно најлепшој кући у Ваљеву, на углу улица Карађорђеве и Поп Лукине. Кућа је велика, изузетно опремљена, с великим двориштем.. У шест група налази се 140. деце.

Деца која потичу из сиромашнијих или некомплетних породица бораве у вртићу  беспплатно или са значајним попустом. Њихове трошкове сносе Весна и удружење.

Друга делатност “Анђела чувара” била је хуманитрана помоћ за сиромашне људе, за самохране мајке, за болесне и за особе са инвалидитетом

Удружење је помогло око 7 900 породица, не само у Ваљеву, већ широм Србије. Помогло је значајно у опремању болница, домова за децу и за старе. Подељено је на стотине инвалидских колица, специјализованих кревета за болесне, дизалица за инвалидска колица, протеза за људе који су, несрећом, остали без ноге или руке.. Пристизали су континуирано шлепери са обућом, одећом, намештајем за грађанство, опремом за здравствене и социјалне установе.

У томе су се Весна Лазић и “Анђели чувари” највише ослонили на шведску хуманитарну организацију “Мајка Тереза”. Та је организација по размерама хуманитарног рада прва у Шведској, а трећа у свету. На њеном челу је г-ђа Кети Андерсон, која  има посебан однос поверења и благонаклоности према Весни и  “Анђелима чуварима”. Она је препознала Весну као поузданог и вредног посредника у пружању помоћи сиромашнима и болеснима  у Србији. Увидела је да је сваки евро из донација утрошен да деца  у вртићу имају што боље услове.

Поред Шведске, Весна на хуманитарном послу сарађује и са организацијама из Немачке, Француске и Норвешке.

Она је почасни члан свих тих организација. Добила је прегршт признања од наших републичких институција. Једно признање је недостајало, као што великом спортисти, с низом одличја, недостаје, рецимо, златна олимпијска медеља. Добијањем награде града Ваљева Весна Лазић је освојила ту “златну олимпијску медаљу”.

“Срећна сам због овог признања. Ја припадам Ваљеву и овим људима. Након свега постала сам део породица које су у невољи. Њихове тешкоће прожимају и моје срце

Срећна сам што су ме за признање предложили родитељи “моје деце”, њихове деде и баке, као и моји запослени. Било је укупно 170 потписа”, каже Весна. Она је свој живот посветила бризи о деци и помагању људима. Каже да та деца, као да су њена деца. Својих, нажалост, нема. Солидарност и хуманост, прожети љубављу, њено је животно вјерују.

И на крају још једно присећање на почетак Весниног хуманитарног рада.. Она се једног дана обрела у хуманитарној организацији “Севенд чилдрен” у Београду. Да се представи, да замоли за подршку. Весна је са страхопоштовањем гледала на захвалнице, и плакете које је та организација добијала. И на заставице земаља с чијим је организацијама сарађивала. Данас је један цео зид у Весниној канцеларији прекривен захвалницама и плакетама. Преко 40 захвалница још није стигла да урами.