Болница: напред корак по корак

Почетак » Болница: напред корак по корак » Актуелно » Болница: напред корак по корак

Лекари имају све више посла, иако је становништва мање него пре 20 година. Зато ми с толиком пажњом пратимо изградњу нових болница, набавку савремене опреме и апарата. Влада Срије има план генералне реконструкције свих регионалних болница. Још не мислимо, или не можемо да мислимо, о здрављу како треба

Очекује се да реконструкција Опште болнице у Ваљеву отпочне током лета ове године. Град је преузео на себе израду пројектне документације.

Прва фаза реконструкције подразумева санирање фасада на свим зградама, поправку и замену прозора, поправку кровова и олука. Директор болнице др Зоран Ђурић каже да су га у Канцеларији за јавне набавке Владе Србије уверавали да је новац за нашу болницу одвојен и да се налази на рачуну.

“У управној згради болнице 500 квадрата је неупотребљиво због лошег крова. У делу хируршког блоку за време јаких падавина немогуће је радити И зато је нама важно да овај посао отпочне”, каже директор.

У другој фази биће реновирана унутрашњост зграда: струја, вода, зидови, лифтови, лед светла, централна клима, додатна вентилација у операционим салама. Та ће фаза реконструкције потрајати нешто дуже, јер за само пројектовање треба око девет месеци.

У трећој фази реконструкције тражиће се најбоље решење за грејање болнице. План је да се болница претежно греје преко топлотне пумпе која би била постављена на садашњој бушотини у ширем кругу болнице.

Директор Ђурић, специјалиста уролог, не верује у револуционарне подухвате у здравству. Његов је циљ да се ствари у свим секторима поправљају корак по корак. Када заврши руковођење болницом, каже да би волео да као резултат види  неколико нових важних апарата, као што су рентген са скопијом који не ради од 2015. године, ултра звук за очно одељење, нови лапараскопски стуб, јер је постојећи стар 12 година, као и један нови скенер.

Болници би тренутно требали ендокринолози, физијатри, уролози, васкуларни хирурзи. Макар по један специјалиста за сваку ову област.

Питамо др Ђурића како се лече људи без здравственог осигурања. Таквих је на подручју нашег округа око 15 000, док је осигураника 153 000. Директор каже да то јесте проблем за те људе. Они одлажу одлазак лекару до последњег момента, када већ може бити касно. У случајевима ти људи буду примљени на лечење, а рачун се испоставља Министарству здравља. Али пре тога они пропусте прегледе, лабораторију, рентген, јер то треба да плате. “Али, нећете веровати има и оних који у власништву имају пола Ваљева, а немају здравствено осигурање”, каже директор.

Министарство здравља је прошле године покренуло акцију бесплатних превентивних прегледа за грађане без осигурања и њихов одзив у нашој болници  све је већи.

Кажемо директору да можда превише говоримо о зградама, опреми, апаратима, а да је важан и однос медицинара према пацијентима,  да је неопходно наћи време и за разгиовор са њима.

Директор се слаже, уз додатак да ће пола сата разговора с једним пацијентом оставити неког другог можда без прегледа. Или смо све више болесни или је дијагностика све боља, па сада лекари нађу обољења која су на ранијем нивоу медицине била тешко видљива. Или је и једно и друго.