Весељко Белушевић, добитник Награде града Ваљева за културу и уметност

Почетак » Весељко Белушевић, добитник Награде града Ваљева за културу и уметност » Актуелно » Весељко Белушевић, добитник Награде града Ваљева за културу и уметност

Организација је већи изум од точка

 

Наслов представља цитат. Весељко Белушевић је цитирао свог школског друга, професора на Високој пословној школи, др Слободана Ненадовића. Цитирао је и свог оца који је рекао да онај ко не прође систем фабрике не може да свикне на организацију. Весељко Белушевић је провео пет година у Крушику, где се није примио. У Дому културе се одмах примио. Тамо је и данас.

Весељко је први пут у Дом културе дошао са 14 година. Играо је у школској предсатви Прича о Горосечиној срећи. Играо је насловну улогу и једини је у представи носио маску. Једва је чекао да се завеса спусти и да скине маску како би девојчице виделе да је он тај.

У Дому културе, тачније у тадашњем Омладинском центру, запослио се 1993. године. Данас је руководилац Техничке службе Центра за културу, преко две деценије извршни директор две најважније културне манифестације у Ваљеву: Тешњарских вечери и Џез фестивала. Представља оно специфично неопходно везивно ткиво које повезује све делове у складну целину. Без њега структура би шкрипала. То је непобитно мишљење упућених. Зато је Весељко и добио ову награду.

Питамо га, логично, које особине, која знања и вештине треба да поседује добар организатор великих културних манифестација?

“Мора да има пуно стрпљења, јер ради са људима, и то најчешће са осетљивим људима. Мора да буде спреман да стално учи. Ја сам на почетку учио од колегиница Дане и Светлане у Омладинском центру, од Гојка Церовића у Абрашевићу, од Бранка Лукића у Културно просветној заједници. Они су увидели да ја брзо налазим пречице, да налазим прихватљива решења у временском теснацу. Морате да знате ко је решење за вас, да га замолите, да уверљиво објасните, да обећате, да прикривено припретите. Не смете се бојати да импровизујете када вам се нешто поломи у транспорту, или неко заборави важан део кулиса.

Недостатак високог образовања (нисам завршио факултет) надокнађујем сталним читањем. Пратим велике манифестације, посебно позоришне фестивале. Зато ми је жао што Ваљево још увек нема један велики позоришни или филмски фестивал. А имамо све ресурсе за то: и кадровске и просторне и техничке. Жал ми је већи када видим ко све има такве фестивале по Србији. Знам да бисмо ми боље радили.

При томе ми имамо искуство у организаовању некадашњих Југослевенских сусрета Абрашевић. Сада постоји идеја и неки контакти да направимо екс сусрете Абрашевић.

И најважније: морате имати разумевање породице. Мој мобилни телефон је укључен 24 сата. Никада не знате када ће пући водоводна цев, нестати струје, да ли су сви радници дошли на посао, да ли су гости стигли, да ли су се сретно вратили.

Моја породица, супруга и двоје деце, зна да ја волим овај посао и да није могуће мало бити укључен, па мало не бити. Цена је да проводите мање времемена са породицом и моји то разумеју.

 

Питамо Весељка за однос градског руководства спрам ове две велике манифестације и спрам културе генерално. Хоће ли се ове манифестације унапређивати или је став: нека траје како јесте, добро је и овако. Све то превише кошта.

Весељко каже да је однос руковоства према Центру за културу, његовој матичној кући, одличан. После 25 година кренуло се у комплетну реконструкцију Центра за културу, која ће трајати три године. Купљен је нови миксер за светло, који је кошта пет и по хиљада евра, и имају га још само два позоришта у Србији.

Његов посао је да све програме и све наступе и на Тешњарским вечерима и на Џез фестивалу уклопи да публика може да стигне да види све што жели и да све функционише складно.

“Однос према манифестацијама је, такође, позитиван. За Тешњарске вечери ове године је издвојено седам милиона динара, што је дупло више него прошле године.

Џез фестивал од прошле године има новог уметничког директора, Милана Ђурђевића, чији је концепт светски музички звук и нешто комерцијалнији фестивал. Милан има амбицију да  Ваљево учини регионалним џез центром. И у томе желимо да му помогнемо.

Нама генерално фали промоција наших програма изван Ваљева. Изненадили смо се како је велико интересовање владало за дочек Нове године на Дивчибарама. На месец дана пре Нове године имали смо три пута више захтева за смештај него што су били капацитети хотела и викендица на Дивчибарама. И у Ваљеву имамо тај проблем. Више немамо репрезентативан хотел какав је некада био Гранд. Ако желимо да са нашим манифестцијама будемо видљиви у целој Србији и да нам људи долазе овде, о свему томе морамо да поведемо рачуна”.

С обзиром да је његов посао и да сачека госте, да разговара са њима, да брине о њиховом боравку у Ваљеву и о повратку тамо где живе, питамо за крај Весељка ко је на њега од свих тих личности оставио најснажнији утисак?

Он каже да је то без икакве дилеме Раде Шербеџија. Раде је 2002. године са оркестром Орихи, Орихи из Истре оджао концерт у Центру за културу, након што се вратио из избеглиштва у далеком свету. Његова отменост, шарм, присност, не могу се заборавити. Од жена то је Тања Бошковић. Њен улазак у просторију раван је уласку сунчевих зрака. А од музичара, Весељко истиче Звонимира Ђукића, познатијег као Ђуле ван Гог. Вођа групе Ван Гог заслужио је поштовање, не само Весељково, спремношћу да без размишљања за време бомбардовања два пута овде одржи концерте. И све са разумевањем и добром вољом. И бесплатно.

У том смислу Весељко каже да је за његов посао важно умеће разговора, важна је пристојност. “Када имамо програм у неком другом граду, ја говорим мојим сарадницима, да не идемо тамо са својим именима, већ са именом Ваљева. И никада није било ниједног инцидента, никада углед Ваљева нисмо довели у питање.