Брана ће бити најпрофитабилније ваљевско предузеће

Početak » Брана ће бити најпрофитабилније ваљевско предузеће » Актуелно » Брана ће бити најпрофитабилније ваљевско предузеће

Брана никако није промашена инвестиција. Све је ближи дан када ће се показати њена исплативост. Одавде ће се водом снабдевати седам општина и неколико ваљевских села. Брана је већ показала да ће успешно чувати Ваљево од бујичних поплава. Она се дуго гради и пуно кошта.

Зоран Митровић је в.д. директора ЈП “Колубара”, које управља изградњом бране Ровни, око четири месеца. На почетку разговора каже да је свестан да је брана Ровни сада трошак за градски буџет, али да ће једног дана, који више није далеко, доносити велику корист Ваљеву. Излаже јасан и логичан след послова које треба обавити уз кључну помоћ локалне самоуправе.

Господине Митровићу, у којој је фази сада брана Ровни?

Имамо брану са 40, 50 милиона кубика воде, а немамо цевовод. Цевовод је дошао до Словца и ту стао. А требало је да стигне до Уба, Лајковца и Лазаревца. Од Словца до тих општина немамо ни пројектну документацију. Када сам дошао у предузеће питао сам зашто немамо пројектну документацију. Ето немамо, био је одговор. Ја бих ишао да тражим новац за радове, али без пројекта и грађевинске дозволе нико неће да да новац.

Шта сте ви предузели?

Обишао сам председнике општина Уб, Лајковац и Лазаревац. Овде су ми рекли да џаба идем, да су неки заинтерсовани, неки нису, да су неки тешки, неки лаки и слично. Веровали или не, договорили смо се да те општине у својим буџетима за 2018. годину издвоје новац за пројектну документацију од Словца до њих. Јер то нису велика средстава. Све заједно 30 милиона динара. И то је крајем године и урађено. До краја ове године ћемо завршити с пројектима и грађевинским дозволама и онда конкуришемо за новац.

Где ћете конкурисати за новац?

Прва адреса је Влада Србије, конкретно Канцеларија за јавна улагања. Постоји и могућност европских фондова, али се плашим да се то не отегне у недоглед. Ми смо могли да чекамо пре десетак година, када се брана градила, па ви полако наручујете пројекте и чекате. Ми сада имамо пуну брану воде, а немамо цевоводе и нисмо испоручили ни један кубик. Зато не можемо да чекамо. Имамо начелно обећање да када будемо имали пројектну документацију за те цевоводе, да ће Канцеларија за јавна улагања исфинансирати радове. Пројектована вредност радова је око седам милиона еура.

Готово је извесно да ћемо од Канцеларије за јавна улагања добити новац за израду цевовода Дивци – Мионица у износу од 1,5 милиона еура. Тиме ћемо добити прву општину која ће се прикључити на регионални водовод. Добићемо и 5,5 милиона еура за цевовод Пакље-Пећина.

Да ли су околне општине заинтересоване за воду из бране? Говорило се раније да су оне самостално решиле своје водоснабдевање.

Нико од њих није решио тај проблем. Сви они чекају воду из бране. Покушавали су с бунарима, али је вода на Убу и Лазаревцу толико лошег клвалитета да не може да се пречисти. Љиг и Коцељева ће нам се, такође, придружити. Готова је студија изводљивиости о њиховом прикључењу на регионални цевовод.

ЈП “Колубара” је ослоњено на град Ваљево. Какву сарадњу имате са градским руководством?

Имамо одличну сарадњу. Договарамо се о свему. Град је преко градоначелника изнео одређене предлоге и захтеве и ми смо то спровели.

Од октобра градоначелник је тражио да се нађе решење за водоснабдевање Кланице, дела Диваца, Ваљевске Лознице и Веселиновца. Ми смо одмах кренули са израдом пројектне документације. За водовод Дивци-Веселиновац у току је прибављање грађевинске дозволе, а за Кланица- Ваљевска Лозница у току је техничка провера пројекта. Ти водоводи ће се директно качити на регионални водовод на нашем мерном блоку у Дивцима.

Договор са градом је да се водом снабдевају и села око бране. С једне стране село Стубо, а са друге Ровни. За ове водоводе имамо пројектну документацију. Град је за ова четири водовода издвојио 130 милиона динара. За месец, два расписаћемо тендер за извођача радова. Очекујемо да радови почну на пролеће ове године.

Град је издвојио и 11,5 милиона динара за израду пројектн документације за повезивање с регионалним водоводом поддивчибарских села од резервоара Гајине на обилазном путу. То су села Бујачић, Белић, Бранговић, Жабари, Драчић, Зарубе, Пријездић, Равње, Ковачица, Бачевци, с намером да се изађе на Дивчибаре.

Такође, седам милиона динара намењено је за израду пројектне документације за постројење за пречишћавање воде Пећина 2.

Какво сте стање затекли у предузећу?

Затекао сам лоше стање. На рачуну је било седам, хиљада динара, обавезе су износиле 16 милиона динара. Радницима нису биле исплаћене две и по плате. Све смо то измирили до краја године. “Хидротехника” нас је тужила за дуг од 25 милиона динара из 2004. године. ЈП “Колубара” је изгубило спор и дуг је с каматама нарастао крајем 2017. на 83 милиона динара. Зашто је неко допустио да тај дуг толико нарасте не знам. “Хидротехника” ће на пролеће у приватизацију, нови власник би, по судском извршном репшењу, вероватно тражио комплетну наплату дуга. Одмах смо тражили договор са “Хидротехником”. Уз помоћ града платили смо основни дуг, а “Хидротехника”, која је од ЈП “Колубара” за изведене радове наплатила 3,5 милијарди динара, отписала је камате.

Хоће ли се спуштати ниво воде у брани, због потапања Грачанице?

Не, о томе више нема говора.

Колико запослених има ЈП “Колубара”?

Има 14 запослених. Морамо у догледно време примити још девет људи за рад на самој брани.