Историја

ПОРЕКЛО ИМЕНА

Филолошко тумачење настанка имена Ваљево доводи нас до старог словенског личног имена Ваљ, тако да је ВАЉЕВО као присвојни придев означавао власништво феудалног поседа. Ову претпоставку потврђује и прича по којој је Ваљ био власник друмске крчме око које се потом развило насеље, данашње Ваљево. Постоји и хипотеза по којој је реч Ваљево настала од старог латинског израза ВАЛЛИС – долина.

Поред филолошког тумачења постоје и различите легенде. Најпознатија је она по којој је Ваљево име добило по ВАЉАРИЦАМА за израду сукна које су некада у великом броју постојале дуж Колубаре. По другом предању, будући становници града су се СВАЉАЛИ у котлину са оближњих брда и основали град, а постоји и мишљење да је Ваљево добило име по ВАЉАНОЈ, плодној земљи.

НАЈСТАРИЈИ ТРАГОВИ НАСЕЉА

Најстарији трагови боравка људи на овом подручју потичу из палеолита и откривени су у неколико пећина у ваљевском крају. У првим вековима нове ере простор данашњег Ваљева био је у саставу Римске империје, по њеном распаду у оквирима Византијског царства, а потом у оквирима средњовековне српске државе. Најстарији остаци на тлу градског насеља потичу из преласка 13. у 14. век, у време краљева Драгутина и Милутина, када је на територији данашњег градског језгра постојао манастир. Од сачуваних писаних докумената у којима се спомиње Ваљево најстарији је откривен у Дубровачком архиву и датира из 1393. године. Ваљево је и настало као средњовековни трг на раскрсници путева које су походили чувени дубровачки трговци, оснивајући ту своје филијале преко којих су откупљивали сировине које су транспортовали ка западу, а продајући луксузну робу са обала Медитерана.

Успон Ваљева као трговинског центра и насеља заустављен је 1459. године када је средњовековну Србију освојила Отоманска империја. Од средњовековног трга, Ваљево у 16. веку насељавањем муслимана постаје оријентална касаба. Иако је у периодима аустријско-турских ратова повремено прелазило у границе Хабзбуршке монархије или бивало погранично место, Ваљево је све до почетка 19. века углавном било део Отоманског царства. Војни планови из 18. века показују да се Ваљево већ тада простирало на обе обале Колубаре, на месту где је и данашње градско језгро. У путописима из тог периода описују га Луј Жедеон (1624. године), Евлија Челебија (1660), Јоаким Вујић (1826), Феликс Каниц (1860. и 1888) и други.

БУРНА ИСТОРИЈА

Ваљевски крај је био незаобилазан у покретима за национално ослобођење и светским ратовима, што је свакако успоравало развој вароши.

Док су припремали Први српски устанак, Срби су тражили помоћ и подршку Аустријског царства. Слика приказује тренутак када свештеници Хаџи-Рувим и Хаџи-Ђера пишу писмо у име кнеза Алексе Ненадовића аустријском војном команданту Митезеру. Кнез Алекса Ненадовић је на десној страни, огрнут браон плаштом и гледа према Хаџи-Рувиму.У познатом историјском догађају “Сеча кнезова“, који је у песми “Почетак буне на дахије“ опевао слепи гуслар Филип Вишњић, међу више десетина виђених Срба које су Турци погубили како би спречили народни устанак били су и кнезови Алекса Ненадовић из Бранковине и Илија Бирчанин из Подгорине. Били су заточени у подруму Муселимовог конака одакле су изведени на погубљење у зору 4. фебруара 1804. године. Ликвидиран је тада и архимандрит Хаџи Рувим из Бабине Луке, игуман манастира Боговађа и познати иконописац и резбар тога времена. Међутим, одмазда је убрзала устанак па је тако Ваљево било прво веће ослобођено место у Првом српском устанку против Отоманског царства, 20. марта 1804. године. Тај дан симболизује тежњу Ваљеваца за слободом и сматра се почетком развоја вароши европске архитектуре и духа, тако да се обележава као Празник Града. После добијања аутономије у Дугом српском устанку 1815. године, српско становништво је постепепено насељавало варош јер је вековима живело углавном по селима бавећи се пољопривредом.

У близини Ваљева у Првом светском рату, 1914. године, одиграла се Колубарска битка у којој је српска војска жестоко поразила бројније и боље опремљене аустроугарске трупе. Сматра се највећом победом у историји српске војске, а Колубарском битком је командовао генерал Живојин Мишић, родом из Струганика код Мионице, после чега је добио чин војводе. Тада је Ваљево било седиште српске владе и Врховне команде. После велике битке цео град је претворен у ратну болницу што је у слици “Ваљевска болница“ овековечила сликарка Надежда Петровић, умрла од тифуса у Ваљеву 1915. негујући рањенике. Огромну помоћ пружили су тада лекари и сестре страних мисија.

И Други светски рат оставио је дубок траг на ваљевски крај. Први сусрет са партизанима вођа Комунистичке партије Југославије Јосип Броз Тито имао је септембра 1941. у селу Робаје надомак Ваљева. Истовремено, на оближњој Равној Гори генерал војске Краљевине Југославије Драгољуб Михајловић формирао је четнички покрет лојалан монархији.

Ваљево је више пута бомбардовано у нападима НАТО авијације 1999. године, при чему је разрушена војна индустрија “Крушик“, али и више стамбених објеката

УРБАНИСТИЧКИ РАЗВОЈ

Почетак модерног урбанистичког развоја Ваљева везује се за 1855. годину, када је израђен план ортогоналне изградње вароши, у коме се улице секу под правим углом. Овај план представљао је је важан импулс за убрзану модернизацију и европеизацију дојучерашње оријенталне вароши. Ваљево доживљава брз развој и број становника се вишеструко повећава. У искључиво занатском насељу ничу и први индустријски погони, отварају апотеке, штампарије, читаонице, стиже железничка пруга, електрична енергија, покреће Гимназија, играју прве позоришне представе… Највећи урбанистички процват и грађански успон Ваљево је доживело крајем 19. и почетком 20. века када су изграђене зграда Ваљевске гимназије, Општинског и Окружног суда, Ваљевске штедионице, хотела “Гранд“ и “Секулић“…

ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ

Од шездесетих година прошлог века Ваљево је доживело индустријску експанзију отварањем више великих привредних објеката и развојем наменске индустрије “Крушик“ из предратног “Вистада“, металопрераде, прехрамбене индустрије, штампарства, кожарства, дрвопрераде, пољопривредног задругарства… Најзначајнија друштвена предузећа била су: Крушик, Србијанка, Градац, Елинд, Стефил, Ваљевска пивара, Штампарија “Милић Ракић“ и друга. Данас у Ваљеву послује 1.070 предузећа и преко 3.000 предузетника. Град Ваљево настоји да створи повољну пословну климу и услове за успешно пословање.

Подели на друштвеним мрежама...Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn