Округли сто о заштити животне средине

Početak » Округли сто о заштити животне средине » Актуелно » Округли сто о заштити животне средине

На синоћ одржаном округлом столу о заштити животне средине у Ваљеву разговарало се о аерозагађењу, управљању отпадом у граду, отпадним водама на Дивчибарама, заштитом река и природе ваљевског краја.

Округлом столу је присуствовао министар заштите животне средине Горан Триван и представници свих релевантних институција и јавних предузећа и установа у Ваљеву, као и гост из Словеније, Жељко Блажека, директор Института за еколошки инжењеринг из Марибора.

Домаћини скупа, градоначелник Ваљева др Слободан Гвозденовић и заменик градоначелника др Драган Јеремић су упознали министра и учеснике округлог стола са оним што је Град предузео на пољу заштите животне средине.

„Ова српска Влада је одлучила да Министарство заштите животне средине буде посебно министарство и свакако је то нешто што су време и живот изискивали од нас. Веома је значајно да се проблеми екологије решавају у једном министарству. Сведоци смо да су у свету проблеми са климом, глобалним загревањем и уопште екологијом нешто што побуђује што побуђује пажњу државника и шефова влада целог света. Свет мора све више да води рачуна о екологији. Можда су Немци најпрактичнији од свих, јер сам имао прилику док сам живео тамо да се уверим да на сваком месту имају кеса за одлагање смећа уз натпис „Штитимо нашу животну средину“. Очекујемо помоћ Министарства у реализацији пројеката везаних за екологију, али и за туристичку дестинацију Дивчибаре“, рекао је градоначелник Ваљева др Слободан Гвозденовић на почетку скупа, поздрављајући министра и све присутне.

Министар заштите животне средине Горан Триван је на почетку скупа поручио да се проблем загађења ваздуха у Ваљеву мора хитно решити, јер улагање у здравље деце и људи не може бити скупо. Он је рекао да у  Ваљеву стање животне средине није онакво какво би требало бити, али да је Град евидентирао и разуме проблеме са којима се суочава. Министар Триван је истакао да подаци о утицају загађења на здравстевно стање грађана не смеју бити тајна:

„Када грађани сазнају са чиме се здравствено суочавамо, могу схватити колико је озбиљан проблем аерозагађења. А онда ће свака мера коју  ћете предузети мање наилазити, или уопште неће наилазити на отпор, зато што ће се знати да су многи људи болесни у Ваљеву због тога што се дешава нешто драматично лоше. Чак ни у Београду ситуација није таква и по многим параметрима је ваздух бољи у Београду него у Ваљеву. То је шокантно!“

Министар Триван је рекао не разуме како је могуће да јавне институције које постоје у Ваљеву попут Здравственог центра и Завода за јавно здравље нису прикључене на топловод:

„Подржавам ваше настојање да гасите котларнице, али морате наћи решење за ове две институције. Вама техничка ствар угрожава здравље. Немојте да се све сведе на новац, дајте да планирамо како треба. Ја пледирам на гас, јер најновија истраживања показују да коришћење биомасе као енергента производи, наводно, сличан ефекат као и угаљ. Европска комисија ће врло брзо, наредних недеља, разговарати о овоме што сам сада рекао. Тврдим да је ваше решење за ваздух у гашењу индивидуалних котларница и да мора да се решење тражи у стимулацијама и техничкој подршци”, рекао је министар Горан Триван.

По његовом мишљењу град мора пронаћи решење јер је 80% индивидуалних котларница превише.

„Министарство ће да помогне да имамо праве предлоге. Мој примарни циљ је екологија! Увек постоји економска рачуница као проблем, али каква је рачуница кад се ради о здрављу Ваше деце?! Ја разумем да неки приватник прави економску рачуницу кад улаже у нешто, али држава и локална самоуправа то не могу, поготово не државне установе које се не прикључују на Топлану због рачунице. Каква рачуница и коштање кад је живот људи у питању­?! Овако неће бити ни људи ни буџета, па ни рачунице. Разговарајмо о техничким стварима и предлажем да имамо још оваквих састанака на којима ћемо се конкретно договорити шта и колико можемо да урадимо. То мора бити што пре”, рекао је министар Триван.

Заменик градоначелника др Драган Јеремић је рекао да Ваљево има намеру да у области заштите животне средине буде прво и да међу првима у Србији решавамо проблеме екологије.

„Проблеми аерозагађења у Ваљеву се не могу преко ноћи решити, а протеклих шест месеци до годину дана смо преузели кораке у решавању. Са нама су пријатељи из Словеније, чија су искуства драгоцена у решавању њихових еколошких проблема. Постоји више фаза кроз које се мора проћи како би се решио проблем аерозагађења.  О једном делу је директор „Топлане“ Степановић већ говорио, али ми морамо наћи да законски спречимо коришћење штетних врста енергената у индивидуалним котларницама. Угаљ је јако лошег квалитета и ми морамо доћи до решења. Саобраћај је велики проблем и са пар регулисаних саобраћајница ту можемо да помогнемо. Не треба бежати ни од неких предлога као што су увођење парних и непарних бројева када су у питању аутомобили управо у периодима када је велико загађење због сезоне грејања. Најбитнији нам је даљи развој Топлане, али и неодговорност државних установа које се још нису прикључиле. Битно је да дођемо до већег броја квадрата како би цена била нижа. Ваљево је у десет градова у Србији за које је предвиђено улагање како би се смањило аерозагађење. Овде је постало неиздрживо зими. Неке пројекте имамо, а неке тек треба да урадимо. Ваљево не седи, Ваљево не стоји , радимо на томе и треба нам и помоћ државе”, рекао је заменик градоначелника Драган Јеремић.

Др Зоран Живковић, председник Савета за здравље града Ваљева је изнео забрињавајуће податке о броју дана у години са повећаним загађењем ваздуха и вези са обољевањем и изненадном смрћу Ваљеваца. „Концентрација ПМ10 честица највећа је у току зиме, чак пет пута већа него у току лета. Узрпцо су најпре природни положај града Ваљева са пратећим неповољним метео условима, а потом повећање количине емитованих загађујућих материја из индивидуалних котларница и гасови аутомобила за које се процењује да их има око 30.000. Здравствена проблематика су респираторне инфекције, карциноми плућа и слично. Зашто су нам аутомобили толико интересантни када је Ваљево у питању? Многи се сећају да је Ваљево и у бившој Југославији имало највећи броју аутомобила у односу на број становника. Ако се зна да сваки од аутомобила годишње емитује око 600 килограма штетних састојака. Сада их има око 30.000 то значи 18.000 тона штетних матрија емитују само аутомобили”, рекао је др Живковић и рекао да би требало да се Ваљевци врате здравој навици коришћења бицикала.

Биљана Младеновић из Завода за јавно здравље је истакла да је повећана концентрација чађи присутна у Ваљеву, а нарочито на мерном месту у Насељу Ослободиоци Ваљева, од 150 до 170 дана годишње. Она је саопштила да је и на самом мерном месту које се налази у Заводу за јавно здравље, повишено присуство честица чађи ПМ10 у периоду од десет дана у континуитету.

„То нас сврстава у градове са трећом категоријом ваздуха што се манифестује чињеницом да се тешко дише, а сам географски положај града је такав да нема довољног проветравања”, констатовала је Биљана Младеновић.

Ваљево је аерозагађење препознало као један од најзначајних  загађивача животне средине у граду, па се претходних година доста улагало у изградњу топловодне мреже. Ипак, изградња преко 20 км топловодне мреже и 131 топловодне подстанице јесте смањила број великих котларница, али не и загађеност ваздуха, констатовао је директор ЈКП „Топлана Ваљево“ Зоран Степановић.

„Имамо капацитет од 80 мегавата котлова који као енергент користе мазут. Почели смо са набавком квалитетнијег мазута који емитује мање негативних честица, то је нискосумпорни мазут са садржајем сумпора испод 1%. Дошли смо до тачке где имамо 350.000 квадрата прикључених на Топлану али и успорен раст прикључења што је проблем. Како бисмо то решили планирамо замену мазута као енергента из два разлога, најпре јер је мазут препознат у Европи као штетан и већ је забрањен, што се очекује и у Србији, а други разлог је што његова цена не оставља могућност снижења цене грејања према крајњем кориснику, па доводи до тога да се људи нерадо прикључују“, рекао је Степановић и закључио да ће идуће године почети израда пројектно-техничке документације, с циљем замене дела енергента дрвном биомасом односно сечком.

О депонију у Каленићу и њеном значају за 11 општина Колубарског, Мачванског округа и две београдске општине разговарало се из угла неопходности да се овај пројекат што пре заврши и да депонија почне са радом. О томе је говорио директор предузећа „Еко Тамнава“ Зоран Петровић. О рециклажном дворишту и градској депонији је говорио заменик директора ЈКП „Видрак“ Мирослав Мојсиловић.

На округлом столу је било речи и о решавању проблема отпадних вода на Дивчибарама, али и о потреби реконструкције Постројења за пречишћавање отпадних вода у Ваљеву, о чему је говорила шефица Постројења Јелена Боурек Радмиловић.

Весна Срећковић из Одељења за урбанизма је представила најважније активности града Ваљева протеклих година. Ваљево је свој први Локални еколошки план акције усвојило 2005. године, а ревизијом 2012. године његово деловање продужено је на 2015. годину. У току је израда новог стратешког документа са предвиђањима до 2025. године.