У Бранковини је почело асфалтирање 1300 метара пута, који води поред школе и историјско-културног комплекса. У оближњем селу Козличићу асфалтира се 1400 метара пута, први пут после скоро 40 година од како је овај пут уцртан и унет у планове за асфалтирање. За ова два пута је издвојено 20 милиона динара, од више од 100 милиона динара колико је за асфалтирање сеоских путева у ваљевском крају издвојила Влада Србије. Радове је данас обишао градоначелник Ваљева др Слободан Гвозденовић са сарадницима.
„Ово је први турнус и желим да захвалим Влади Србије, а посебно г. Дарку Глишићу који води рачуна о равномерном развоју Колубарског округа и његовој несебичној помоћи да до овог новца дођемо. Тренутно се овде у Бранковини ради 1300 метара пута по највишим стандардима, а радове изводи Предузеће за путеве. Презадовољни смо квалитетом радова. Овде је у близини и реплика спомен-куће породице Ненадовића, коју је град Ваљево укњижио после 17 година. Најзад је укњижена на град, што је и циљ ове градске владе, да сву имовину укњижимо и на тај начин да знамо са чиме располажемо. Та реплика је у време када је настала, коштала око 100 хиљада марака, а ми смо ти који смо сада укњижили. Велико је задовољство што су почели радови у Бранковини, јер сведоци смо и данас колико има аутобуса са ђачким екскурзијама и не треба да подвлачимо значај Бранковине као културно-историјског комплекса за град Ваљево. Веома нам је стало до развоја Бранковине и развоја туризма овде, иако нам је Дивчибаре први пик, али значај Бранковине не може нико умањити. Желимо да Бранковина буде на туристичкој мапи Србије, не само Ваљево“, истакао је градоначелник Ваљева обилазећи данас радове у Бранковини.
Бранковина је знаменито место, село пуно историје, у коме почивају знаменити Ненадовићи и песникиња Десанка Максимовић, па је одредиште бројних посетилаца из читаве Србије и ђачких екскурзија. У овом месту такође живе вредни и радни људи, међу којима је много младих, па је асфалтирање главне саобраћајнице кроз село било неопходно и на то се чекало дуги низ година.
У оближњем селу Козличићу ситуација са путем је још драстичнија, јер по речима мештана, давне 1980. године је пут уцртан и уврштен у планове, а први асфалт на деоници дугој 1430 метара добија тек сада.
Градоначелник Ваљева др Слободан Гвозденовић је рекао да у овом селу има тридесеторо деце, велики број младих људи и да је пут само једна од инвестиција у овај крај.
„Добили смо средства од Министарства за државну управу и локалну самоуправу за изградњу водовода у Бранковини. Све ствари радимо систематски и плански. Не можемо све одједном да урадимо, али оно што радимо, знамо да смо завршили и да се не враћамо истим трагом. Ствари решавамо системски и кад завршимо овде, прелазимо у друга села“, рекао је градоначелник.
Предраг Аврамовић, земљорадник и млекаџија из Козличића зна добро путеве овог краја и презадовољан је што се после више деценија асфалтира и пут кроз његово село:
„Живот без пута је тежак, никада до сада нисмо успели да добијемо асфалт, осим планова, мало пресипања. Имамо доста омладине, сви су остали на селу, једино ако је неко отишао у иностранство. Одавде путују на посао у Ваљево многи из села. Неких 600 метара је урађено 2011. године, није Бог зна каквог квалитета, али хвала им и на томе. Али доласком ове садашње власти, осетили смо да нешто можемо урадити. И ево, први пут да се нешто озбиљно ради у нашем селу. Овај пут спаја две месне заједнице Котешицу и Бранковину. Нама је циљ да направимо своју месну заједницу, јер смо често скрајнути и давано нам је на кашичицу. Козличић је увек било слепо црево Бранковине, јер и када се нешто радило, приоритет је имала Бранковина. Ретко које село има оволико омладине као ми у Козличићу.“
Из Немачке се у Козличић вратила да живи Наташа Илић. Пре годину дана са ћерком је овде дошла због природе, здраве хране и поштовања, како каже, али и што је ћерка велики таленат у тенису, па је проценила да је овај крај идеалан за живот.
„Захвална сам што добијамо пут после толико покушаја, да ћемо имати градску воду, да село и наша деца имају могућност, а не да смо изоловани као некада. Вратила сам се баш због детета, јер је овде све другачије, други менталитет, душа, живот, све је другачије. Цене се друге вредности, а не новац успех. Цене се једноставне ствари што човек треба да има у души.“
