Добитници награде града Ваљева

Почетак » Добитници награде града Ваљева » Актуелно » Добитници награде града Ваљева

1. У области привреде: ГРАЂЕВИНСКО ПРЕДУЗЕЋЕ „ГРЕДА“ које се 24 године успешно бави делатношћу пројектовања и градње стамбеног и пословног простора на локацијама у Ваљеву, Београду и Златибору. Фирма запошљава 84 радника различитих стручних профила.
Сваке пословне године „Греда“ остварује запажене резултате у сваком погледу. Прошле године остварена је значајна иновација – израда ветрене фасаде са облогом од алуминијума. За пример су и остварени приходи фирме,просечне плате, добит, константно добар и професионалан однос са јавношћу, локалном заједницом и институцијама у окружењу.
Власник Зоран Станковић је члан бројних привредних и струковних удружења, подржава хуманитарне акције, а прошле године је за израду фасаде дечјег одељења Ваљевске болнице „Греда„ донирала 3.000.000. динара.

2. У области пољопривреде: Дејан Добривојевић, пољопривредни произвођач из Ваљевске Каменице, који се већ дуги низ година успешно бави воћарством.
Његово газдинство обухвата 10 хектара обрадиве површине, претежно под малином, купином и шљивом. Бави се комерцијалном производњом и у току 2017.године произвео је 9840 килограма малине (претежно сорте Виламет) и 5200 килограма купине.У својим засадима примењује савремене методе и мере производње и постиже изузетне приносе користећи модерну механизацију.Његови засади су узор и пример другим произвођачима.
Настављаjући породичну традицију произвођача малине, са супругом Светланом, сином Бојаном, успешним студентом агрономије и ћерком Аном, ученицом пољопривредне школе у Ваљеву, Добривојевић планира усавршавање и проширивање производње на свом имању.

3. У области образовања и васпитања: Мр АНА САВКОВИЋ, директор Основне школе “Нада Пурић“ у Ваљеву. Поред руковођења школом бави се и научним радом. Аутор је 3 монографије: Педагошке вредности еколошких активности ученика; Основна школа „Нада Пурић“од 1953-2013; Часопис „Учитељ“1983-2013, и око 20 радова објављених у стручним часописима и зборницима са научних скупова.
Поменута монографија школе „Нада Пурић“ је оцењена од еминентних посленика у просвети као најбоља таква публикација објављена у области основног образовања у Србији. Осим што афирмише ученике и наставно особље, монографија школе је понос града Ваљева и стигла је у руке многих, па и оних који живе ван граница Србије.
Ана је, такође, аутор и реализатор квалитетних семинара за стручно усавршавање. Обавља дужности: председника Актива директора основних школа у нашем граду и члан је Савета за интегралну и социјалну политику Ваљева ,као и неколико управних одбора и комисија на нивоу Града и Књижевне заједнице.
Значајну пажњу посвећује свом професионалном развоју и афирмацији квалитета наставног процеса, раду са ученицима са посебним потребама, и сарадњи школе са родитељима. Укратко, Ана Савковић је искусна директорка, вредна и амбициозна особа, посвећена послу и иновацијама у раду.

4. У области стваралаштва и постигнућа ученика и студената: АЛЕКСА МИРКОВИЋ, музички извођач-акордеониста, аранжер и композитор. Успехе је низао током школовања у Ваљеву у Музичкој школи “Живорад Грбић“ и земунској Средњој музичкој школи „Коста Манојловић“.
Добитник је 77 награда на домаћим и иностраним такмичењима од којих 60 првих, 6 других, 3 треће награде као и пет специјалних награда.Највреднији резултати у 2017.години: шампион света – победник „Светског трофеја хармонике у Француској“ у категорији композитора; Добитник Grand pri-ja на интернационалном такмичењу „Naujene“у Летонији.
До сада је имао преко 600 наступа на разним концертима, фестивалима, манифестацијама, промоцијама и другим значајним културним догађајима у Србији, Русији, Аустрији, Летонији, Португалији, БиХ и другим земљама.
Бави се аранжирањем и компоновањем, а у сарадњи са Удружењем љубитеља хармонике „МЕХ“ прошле године је објавио књигу са својим композицијама. Од јуна 2015.године налази се међу уметницима-заштитним лицима италијанске фабрике хармоника “ФИСИТАЛИА“.
Студент је друге године Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву -смер хармоника, у класи професорке Данијеле Ракић.

5. У области медицине и бриге о здрављу: Др МИОДРАГ ИЛИЋ
Дугогодишњи ваљевски хирург, субспецијалиста васкуларне хирургије. Био је шеф Одсека за васкуларну хирургију овдашње болнице од 2001.године, а две године касније и начелник хирушке службе. На том месту остаје до 2009. када прелази у Београд. На клиници за васкуларну хирургију „ Дедиње“ ради и сада, као општи и васкуларни хирург.
Докторске академске студије на Медицинском факултету у Крагујевцу уписао је 2008.године, а усмени докторски испит је положио 2011.са оценом – 10 !
У току свог хирушког стажа више пута је био на стручном усавршавању у Енглеској, Немачкој и САД и члан је домаћих и страних стручних удружења. Као аутор и коаутор објавио је више радова из хирургије и других области медицине.

6. У области социјалне заштите и хуманитарног рада: ВЕСНА ЛАЗИЋ је својим континуираним и креативним радом у последњих 18 година, као и бројним наградама и признањима доказала како се знањем, упорношћу и добротом на најбољи начин промовише хуманост на делу.
Поред Удружења „Анђели чувари“, води и Креативну радионицу „Пинокио“, а скоро две деценије успева да оствари хуманитарну мисију, у интересу деце нашег града, преданим радом и на различите начине пружајући помоћ онима којима је то најпотребније.
Већ 18 година у нашем граду се приређује „Новогодишња бајка“, културно забавна манифестација за децу из угрожених социјалних група са поделом близу 900 новогодишња пакетића.
Сталним унапређењем хуманитарног деловања, у односу на осетљиве групе деце и младих, и друштвене заједницу у целини, Весна Лазић је постигла препознатљивост и поштовање у нашем граду.

7. У области хуманости: УДРУЖЕЊУ ПЕНЗИОНЕРА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ВАЉЕВА. Ова групација основана је 2002. године и успела је да учлани преко 200, од укупно 300 пензионисаних радника унутрашњих послова са подручја Колубарског округа. Масован прилив чланова био је потврда правилне орјентације и снажан подстицај да се још више и разноврсније појача рад Удружења.
Задаци овог Клуба су били и остали: окупљање и што активније ангажовање пензионера са циљем да им се живот учини богатијим и занимљивијим, као и да се ради на остваривању њихових заједничких циљева и интересовања.

У Србији, ваљевско Удружење пензионера унутрашњих послова посебно је препознатљиво по организовању великог броја успешних акција добровољног давања крви. Захваљујући томе Ваљевска болница као и неке здравствене установе у Београду више не оскудевају у потребним количинама крви, па се операције обављају несметано.
Чланови овог удружења су ангажовани и на разним другим пољима у овој средини, па су неки од њих бирани или именовани и на значајне и одговорне дужности у органима локалне самоуправе.

8. У области уметности и културе: ВЕСЕЉКО БЕЛУШЕВИЋ, рођени Нововаљевац, извршни директор највећих градских фестивала – „Тешњарске вечери“ и „Џез фест“. Ожењен је Горданом, отац Василија и Валерије. Кажу да је још као дечак, показивао љубав према уметности, те су његови родитељи знали да ће се приклонити култури.
Организацијом уметничких програма, живљењем и трајањем онога што се дешава пред очима публике руководи управо иза кулиса : дизајном светла и звука,поставком сценографија и изложби, координацијом концерата, логистичком подршком установама, школама, удружењима и на крају, посебним захтевима глумаца, музичара, сликара .
Са колегама у Центру за културу Ваљево беспрекорно ради посао који воли. Упркос деценијама искуства, чак и сада, док се Академија одвија, а он прима награду, једним оком гледа у светлосни парк, а другим у тон кабину, бринући да ли се све одвија како доликује и по протоколу.
Посебно треба напоменути, да је током четврт века рада развио изузетну комуникацију и сарадњу са многобројним ствараоцима у култури, институцијама, медијима, Градском управом, невладиним сектором, неформалним уметничким групама, као и Српском православном црквом од које је у августу 2017., добио велико признање – Архипастирску Грамату.

9. У области „Чување и неговање традиције ваљевског краја“: ДРАГАН ЖИВАНОВИЋ из Златарића, села надомак Ваљева, воденичар у надалеко познатој Ђединој воденици на реци Обница. Ова воденица је по предању подигнута давне 1850. године и вероватно би доживела тужну судбину многих сличних и спомињала се само у писаним траговима, као део историје ваљевског краја, да није било управо Драгана Живановића. Он својим прегалаштвом и посвећеношћу оживљава, у доброј мери, заборављену делатност.
Пријатељи га познају и по презимену Далипагић, како се и сам понекад представља, по свом пријатељу Дражену Далипагићу, јер је спорт, а посебно кошарка за њега била и остала страст.
Посао воденичара је започео давне 1988. године на позив старог воденичара Ђеде из чисте радозналости, а данас то чини из велике љубави. Много је новинских текстова и телевизиских прилога, извештаја и емисија посвећено овом великом човеку, а објављена је и књига „Живот и поверење само једном се губе“, која у свом називу, у тих неколико речи, много говори о Драгану Живановићу.

10. У области информисање и друштвеног ангажовања: РАДОВАН ЛАЗАРЕВИЋ, уредник дописништва РТС-а у Ваљеву. Рођен је 1958. године у овом граду. Као гимназијалац активан је у Друштву истраживача „Владимир Мандић Манда“ (са посебним интересовањем за екологију) и учесник истраживачких и омладинских радних акција. Завршио је Ваљевску гимназију и Дефектолошки факултет у Београду. Новинарством почиње да се бави у листовима „Истраживач“ и „Гимназијалац“, а затим постаје дописник „Вечерњих новости“.
У Радио Ваљеву је био новинар унутрашњо-политичке рубрике, а потом и дописник Телевизије Београд. Од 1988. године запослен је у Радио телевизији Србије и извештава из земље и иностранства. У међувремену је завршио школу новинарства ББЦ-ија и био је председник Актива новинара Ваљева. Добитник је највиших новинарских признања за радио и телевизијско стваралаштво: Прва награда за Дневник на Фестивалу Удружених радио станица Србије, Гран при „Пресс витез“, Гран при „Златни пастир“ на „Фестеф-у“, Гран при публике и Гран при „Воља за животом“ на Фестивалу „Златна буклија,“ награда за режију „Жисел“,награда на „Интерфер-у“ …).
Протекле године, у свом препознатљивом стилу, наставио је серију објективних извештаја о најзначајнијим догађајима у ваљевском крају, ту су и занимљиве репортаже, актуелни разговори и директна јављања са терена. У дневницима и другим информативним емисијама РТС-а његови прилози су често били ударни, увек са мером, без сензационализма, остављајући снажан утисак у јавности. У првом плану увек су му интереси града и грађана. Оштар је кад треба и мора. Искусан да одвоји добро од лошег, препозна битно од споредног, спреман да гледаоцима покаже лепоте и знаменитости нашег краја. Један је од најдоследнијих поштовалаца новинарског кодекса, изузетан професионалац и како рекоше његове колеге: мајстор новинарског заната.

11. У области спорта: ЂУКАН ЂУКАНОВИЋ, кошаркаш “Металца“ из Ваљева. Каријеру је започео у успешном ваљевском клубу 2001. године и то у пионирској екипи. Потом је наступао за кадетски и јуниорски тим Кошаркашког клуба “Металац“ у којима је био најбољи играч. На свим турнирима на којима је учествовао проглашаван је за најбољег играча или најбољег стрелца такмичења.
Најмлађи првотимац у историји клуба, био је члан екипе “Металац“ која је 2008. године под вођством тренера Драгана Симеуновића, изборила, трећи пут у својој историји, пласман у Прву Лигу Србије. Од 2011. године је капитен екипе са којом је освојио два Лигашка купа Србије и још три пута играо у финалним утакмицама тог такмичења. Наступао је са успехом и за иностране прволигашке клубове у Чешкој и Словенији .
У прошлој сезони је освојио звање најбољег одбрамбеног играча лиге у категорији украдених лопти, а проглашен је и за најбољег плејмејкера. У текућој сезони је најуспешнији кошаркаш нашег “Металца“, тренутно најбољи играч читаве лиге са просеком индексних поена од 26 по утакмици,највише украдених лопти, други стрелац целог шампионата са више од 18 поена просечно по утакмици, у самом врху скакача и ако игра на позицији плејмејкера. Изабран је да буде капитен репрезентације КЛС на традиционалној утакмици која је играна против Републике Српске крајем протекле године. Ђукановић је у историји клуба апсолутни рекордер по броју одиграних прволигашких и суперлигашких утакмица за „Металац“. Та импозантна бројка је – преко 260 утакмица.

I I. СПЕЦИЈАЛНЕ НАГРАДЕ

1. ЉУБОМИР РАНКОВИЋ, протођакон, награда за животно дело. У чин ђакона рукоположен је 1975.године, а чином протођакона одликован је 1982.године. Од 1975. до 1989. ђакон је и секретар епископа шабачко-ваљевског, блаженопочившег Јована Велимировића и секретар Црквеног суда Епархије шабачко-ваљевске у Шапцу. Од 1985.године, покренуо је часопис „ГЛАС ЦРКВЕ“, који је крајем осамдесетих излазио у тиражу од 150.000 примерака. И данас је главни и одговорни уредник издавачке куће „Глас Цркве“.
По пројекту архитекте Предрага Ристића, подигао је монументално здање ГЛАСА ЦРКВЕ у Ваљеву. Током шеснаест година боравка у нашем граду, од 1990. до 2006., у репрезентативном дворишном простору организовао је велики број изузетно посећених промоција, изложби, књижевних и духовних вечери.
Поред писаних текстова приредио је велики број емисија у току десет година уређивања радија „Глас Цркве“. Као уредник издавачке куће „Глас Цркве“, уз помоћ Епископа Лаврентија, приредио је „Сабрана дела Светог Владике Николаја“ у 25 књига, и велики број других појединачних књига штампаних у неколико стотина хиљада примерака.
По мишљењу многих, „Глас Цркве“ је највише допринео да се Владика Николај на велика врата врати у нашу културу и духовност. Поводом преноса моштију Ранковић је написао публикацију под насловом „Свети Владика Николај у служби Богу и роду“ која је штампана у 200.000 примерака и дељена поводом поменуте свечаности.

2. ОСТОЈА ПРОДАНОВИЋ, специјална награда за афирмацију града. У Матичној библиотеци „Љубомир Ненадовић“ је од 1982. године, где је радио као организатор културних програма, радник у Завичајном одељењу и директор установе од 1983. до 2001. године. За све то време интензивно је учествовао у организовању и реализацији културних програма највишег ранга у Библиотеци. Прошле године је добио и престижну награду „Ђура Даничић“ као највише признање за животно дело у области библиотекарства и културе Републике Србије.
У културном животу Ваљева учествовао је интензивно и са различитих позиција. Крајем 1976. основао је и водио Књижевну омладину Ваљева. Током радног века организовао је преко хиљаду различитих програма, акција, пројеката и подухвата у Ваљеву и околини, као што је чувена манифестација „Песници словенских језика Десанки у част“, или оних које још постоје, као што је летња књижевна манифестација „Двориште“. Водио је бројне креативне клубове, радионице и школе и основао и уређивао неколико ваљевских листова за културу. Успоставио је највећу и најбољу мрежу сеоских библиотека у Србији, а 1992. године издејствовао је за Библиотеку зграду бившег СИЗ-а, где се установа и сада налази.
Исте године остварио је у целој Србији запажен пројекат „Дечја библиотека центар за духовну радозналост“ који је финансирало ресорно Министарство , као најбољу културну идеју у тој години. Његов допринос иницирању и реализацији пројеката „Музеј завичајних писаца“ и „Љубини дани“ као и истоименог часописа, чији је уредник, више је него значајан за наш град.

ПОЧАСНИ ГРАЂАНИН

Матија Настасић својим делом заслужио је да понесе најважније признање овога Града, за допринос који је дао играма у фудбалској репрезентацији Србије, а посебно због велике помоћи и ангажовања приликом реконструкције Одељења педијатрије Опште болнице у Ваљеву, као и због позитивног утицаја на младе у нашем граду и целој Србији.
Матија Настасић, слови за једног од најбољих српских и европских фудбалера. Рођен је 1993. године у Ваљеву, а спортску каријеру је као јуниор започео у овдашњем ЗСК-у. Врло брзо његов таленат уочили су представници ФК ”Партизан”. Убрзо након тога, за његову сјајну игру се заинтересовао италијански клуб ”Фиорентина” чије боје брани од 2010. године. Две сезоне касније заиграо је за чувени енглески тим ”Манчестер Сити”. Матија Настасић тренутно је стандардни првотимац немачког прволигаша ”Шалке 04”. Наступао је за све селекције репрезентације Србије, а за сениорску екипу дебитовао је 2012. године. У репрезентацији наше државе највећи успех је остварио пласманом на Светско првенство које се ове године игра у Русији.
Изузетно поштовање грађана Ваљева Матија Настасић није стекао само спортским резултатима, већ и спремношћу да помогне људима у невољи, коју је овај скромни млади човек испољио у више наврата.
Одлуком, да са 100.000 евра помогне реконструкцију одељења педијатрије Ваљевске болнице, уписао се у ред најзаслужнијих појединаца које је овај град икада имао. Овим великим гестом дао је упечатљив и снажан пример како се друштвеном бригом и одговорношћу може допринети хуманијем и бољем животу локалне заједнице.
Звање почасног грађанина је највећа награда коју једна средина може доделити неком појединцу и тиме исказати захвалност и поштовање, а Матија Настасић ово признање заслужује без икакве дилеме.