Едукативна радионица за пољопривреднике

У сали Скупштине града Ваљева одржана је едукативна радионица за пољопривреднике. Производња кабасте сточне хране на ораницама и травњацима у равничарско и брдско-планинским пределима и конзервисање сточне хране методом силирања су биле теме радионице. Предавачи су били доктори из Института за крмно биље Крушевац др Зоран Лугић, директор Института и др Бора Динић.

 

Институт за крмно биље из Крушевца и град Ваљево имају сарадњу преко одређених пројеката везаних за сточарство и директно за ратарску производњу, која је везана за сточарство, изјавио је члан градског већа Никола Радојичић. „Овакве радионице на нашем подручју имају велику посећеност и на овој радионици очекујемо учешће око 130 озбиљних пољопривредних произвођача, који се баве сточарском производњом. Буџетом за 2016. годину град Ваљево је определио 8 милиона за субвенције у пољопривреди, а сама наша сточарска производња тренутно у Ваљеву износи преко 4,5 милиона динара, што је веома значајно за сам град Ваљево“, рекао је Радојичић.

 

Зоран Лугић, директор Института за крмно биље из Крушевца је истакао да је Институт током 2015. године у сарадњи са локалном самоуправом града Ваљева уз финансирање Министарства пољопривреде односно Управе за пољопривредно земљиште реализовао један пројекат који је везан за ефикасно коришћење и очување пољопривредног земљишта и све то у функцији развоја сточарства односно повећања производње меса и млека. Основни циљеви тог пројекта су били да земљишта као наш најважнији природни ресурс фармери користе на бољи начин, да се то земљиште чува и да њихова сточарска производња има боље економске ефекте, што би свакако допринело поправљању стања у пољопривреди – односно у сточарству за које знамо да није баш сјајно.

 

Основни резултати добијени током реализације пројекта указују да су сточари са подручја Колубарског округа веома вредни и прилично домаћински користе своје земљиште, али да не могу да избегну оне основне проблеме које имају сви фармери у Србији, а односи се на киселост земљишта.

 

„Скоро сва земљишта на којима смо радили и на којима се одвија производња сточне хране су мање или више кисела земљишта и наше активности су биле усмерене у том правцу да се та киселест на једној страни смањи, на другој страни да одаберемо крвне врсте које ће боље подносити та кисела земљишта. Кроз пројекат фармерима предлагана је примена одређених мера, калцификација на једној страни, а на другој страни коришћење детелинско травних смеша одређеног састава за та њихова земљишта, која ће дати добре резултате на таквим земљиштима“, рекао је др Лугић.

Речено је да семенског материјала ове године има довољно, како луцерке, тако осталих легуминоза, и трава а и детелинско травних смеша.

Оно о чему фармери треба да воде рачуна је да набављају семе од проверених семенских кућа, да семе буде у сваком смислу квалитетно, да буде чисто, да има добру клијавост и да нема корове који су опасни по наше њиве.

Прво слово у пољопривреди представља анализа земљишта, а фармери добро знају да су имали и имају могућност да и ове године бесплатно раде анализе својих њива. Без познавања земљишта немогуће је да и најбољи стручњак да адекватну препоруку.

Недостатак протеина у исхрани домаћих животиња је још једна карактеристика и проблем не само у граду Ваљеву већ и шире. Током едукације пољопривредним произвођачима ће указивати на то да треба да више производе легуминозне крвне биљке, а разлога за то има много.

 

У пројекат који су заједно реализовали Институт за крмно биље Крушевац и град Ваљево били су укључени и пољопривредни произвођачи.