Данас се навршава 29 година од погибије војника Стојадина Мирковића из Горњих Лесковица, који је 29. септембра 1991. године погинуо у Хрватској, у касарни у Беденику поред Бјеловара. Храбри деветнаестогодишњи младић је страдао са мајором Миланом Тепићем.
На гробу Стојадина Мирковића, у родном селу Горње Лесковице, данас су цвеће положили мајка Анка и породица Мирковић. У име града Ваљева и градоначелника Лазара Гојковића, цвеће је положио члан Градског већа Владимир Мишковић. Представници Касарне „Војвода Живојин Мишић“ из Ваљева и Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца су положили венце и одали почаст „Синђелићу подно Повлена“.
У дворишту Основне школе “Милош Марковић” у Доњим Лесковицама, ове године је због корона вируса изостао програм ученика поред бисте са ликом Стојадина Мирковића.
У Ваљеву, у насељу Попаре једна улица је названа по њему. О херојству Милана Тепића и Стојадина Мирковића, урађене су ТВ емисије, књиге, написани бројни чланци, а све са циљем да се сачува сећање на несвакидашње херојство, храброст и поштење младог момка и његовог команданта.
Током рата на простору бивше Југославије, 1991. године је мајор Милан Тепић, суочен са опсадом касарне, у којој се налазило војно складиште, наредио војницима, које је рат затекао на редовном служењу у ЈНА, да напусте касарну. Многи су заробљени, а многи су успели да се спасу. Ипак, млади Стојадин Мирковић је остао са својим мајором до последњег тренутка, јер се први пут оглушио о команду свог претпостављеног. Мајор Тепић је у жељи да бројно наоружање не допадне у руке припадника хрватске војске која би га користила за борбу против припадника ЈНА, дигао и себе и складиште у ваздух. Стојадина Мирковића је погодила зоља у оклопном транспортеру, у коме се налазио.
