Новогодишњи разговор са градоначелником Ваљева др Слободаном Гвозденовићем.
Крај је године. Постало је уобичајено да се своде рачуни о томе шта је урађено, шта није и шта је могло да буде боље. То је и прилика када се планира шта да се ради у долазећој 2020. години, како да се надокнади пропуштено и донесу нови планови.
То је био повод за разговор са др Слободаном Гвозденовићем, градоначелником града Ваљева, кога смо на почетку разговора питали како са места на коме се налази види годину која остаје за нама?
У политичком животу Ваљева сам од 2001. године, што као одборник у више мандата, што као посланик и градоначелник. Без лажне скромности тврдим да, за последњих двадесет година у Ваљеву никад више није урађено у разним сегментима живота, него ове године. Моје обећање на крају 2018. да ће 2019. Ваљево бити велико градилиште добило је пуну потврду и смисао. Ако погледамо да смо радили десетине километара водоводне мреже, асфалтирали 50 километара путева у селима и улице у граду, изградили једну нову улицу што је било у плану још пре 30 и више година, а то је Улица Мирка Обрадовића, то најбоље потврђује ову оцену. Реализовали смо и вишедеценијски пројекат – завршетак изградње ОШ „Милован Глишић“. У свему смо имали велику помоћ Владе Републике Србије. ЈП „Путеви Србије“ помогло нам је са 1,5 милиона евра да асфалтирамо магистралне и сеоске путеве. Тај новац смо рационално утрошили, што најбоље потврђује пример села Белошевац, у чему смо имали велику помоћ Дарка Глишића, наглашава градоначелник Ваљева др Слободан Гвозденовић.
Чињеница, наставља Гвозденовић, да се ту налази неколико привредних објеката, међу којима и потпуно нова фабрика за прераду дрвета, највећа домаћа инвестиција у Србији, потврђује да се води рачуна о интересу свих суграђана, о равномерном развоју града и села. Задовољни смо што је остваривање ове гринфилд (енг. Греенфиелд) инвестиције, опет уз напоре градске Владе, која покреће привредне субјекте да проширују своје капацитете и запошљавају нове раднике.
Наш задатак је да створимо добар пословни амбијент, пре свега, кроз инфраструктуру, а капитал сам зна како и на који начин да дође до резултата. Увек смо били за то да знање, стручност (полет) и вредноћа буду изнад сваке политике, верске и друге припадности. За утакмицу сам идеја и памети, тржишта и профита који су увек били разумнији од хирова и ћуди политике, додаје др Гвозденовић.
Жао ми је што више није урађено на Дивчибарама
На питање, шта је то што је било планирано још да се уради, а није, др Гвозденовић каже:
Жао ми је што нисмо стигли да урадимо више на Дивчибарама, посебно када се ради о инфраструктурним објектима, ширењу канализационе мреже и асфалтирању улица. Утеха је да смо као градска власт омогућили да браћа Теодосић дођу на Дивчибаре и изграде спортско – хотелски комплекс по европским стандардима. Долазили су на Дивчибаре и раније заинтересовани инвеститори тражећи сарадњу са градом. Долазио је познати тенисер Ненад Зимоњић, али за његове предлоге нису имали разумевања тадашње власти. Ипак, успели смо, уз помоћ Канцеларије за јавна улагања, да урадимо два километра канализационе мреже. То је само почетак инфраструктурног опремања Дивчибара, о чему је говорио и председник Србије Александар Вучић 22. децембра на свечаном отварању хотела „Црни врх“, подсећа др Гвозденовић.
У 2020. брза саобраћајница, почетак реновирања болнице…
У 2020. години очекујемо, то је већ сасвим извесно, почетак изградње брзе саобраћајнице од Ваљева до Лајковца (Иверак – Непричава). Вредност радова се процењује на око 80 милиона евра. Тиме ће Ваљево у потпуности бити повезано са аутопутем „Милош Велики“. То ће, уз опремање Индустријске зоне, значити долазак нових инвеститора из Немачке, како је већ најављено, и других. Инвестиције на Дивчибарама у долазећој години биће пресудне за њихов убрзани развој. Очекује се и почетак радова на реконструкцији зграде Опште болнице Ваљево, зашта је у буџету града издвојено 5 милиона евра, док је вредност укупне инвестиције 20 милиона евра. Не бих оптужио друге што посао на реконструкцији зграде нису завршили раније. Треба имати у виду чињеницу да током протеклих 40 година такви пројекти у Србији нису реализовани, али захваљујући председнику Вучићу кренуло се с мртве тачке. Не заборавимо да су у Србији после 5. октобра 2000. године збрисане с лица места све друштвене фирме које су радиле на таквим пројектима. Сада је потребно време и стручни кадар да се то уради, истиче др Гвозденовић.
На питање, шта ће бити са улагањима у пољопривреду, др Гвозденовић каже:
Она су сада за пет пута већа у односу на 2016. годину и износе око 45 милиона динара, док се за 2020. планирају још већа средства. Треба имати у виду да су та улагања чак већа од убраног пореза од пољопривреде. Улагаћемо знатно више у поправку путева и изградњу водоводне мреже. Успели смо да сертификујемо око 200 хектара за производњу органске хране, а у току је оснивање задружне млекаре у селу Поћута, на чему увелико ради Драган Томић, угледни пољопривредник из села Брезовице.
Опозиција влада информацијама, а ми знањем о аерозагађењу
Коментаришући последњих месеци све чешће полемике око аерозагађења у Ваљеву, у којима се оптужује градско руководство, др Гвозденовић поручује:
Проблем аерозагађења претворио се у политичку тему и о томе посебно много говори опозиција. То не би смело да буде политичка тема, већ ствар закона и струке. Они владају информацијама, а не знањем и то је основна разлика у приступу решавању проблема. Ми смо на неколико седница Скупштине града разматрали овај проблем, организовали смо јавну расправу. Озбиљно смо схватили проблем аерозагађења и настојимо да га решимо само уз помоћ струке, објашњава др Гвозденовић.
Имамо, такође, великих примедби на место где треба градити зграду библиотеке. Пројекат за нову зграду библиотеке урађен је у време када су на власти били они који то сада критикују. Планирано је да то буде центар Духовности (Храм, Центар за културу и библиотека). Неки су тај пројекат добро наплатили. Без обзира на то, ми ћемо отворити јавну расправу, да грађани још једном оцене оно шта су током година други предлагали и доносили одлуке. Очекујем да ће критичари тог пројекта, који су стекли накнадну памет, доћи на јавну расправу и да кажу шта се то у међувремену променило, а тиче се њихових нових захтева. Стичем утисак да су они за победу материје над духовношћу!
Кад већ говоримо о култури, осврнуо бих се и на сарадњу са медијима, са онима који то јесу и онима који то нису. Они су у протеклој години различито оцењивали и вредновали оно што смо радили, али то мени лично не смета, јер ми не живимо у Северној Кореји, већ у једној европској, демократској земљи. Ваљево је, иначе, било добро заступљено у неким националним медијима, ван Ваљева. Довољно је само да поменемо емисију „Шареница“ и друге прилоге на телевизији, радију, интернет порталима…
Избори су дан када народ суди власти
Незаобилазна тема новогодишњег разговора са др Гвозденовићем, градоначелником Ваљева била је и предстојећи избори:
Избори су дан када народ суди власти, сматра др Гвозденовић и додаје да, у Србији нема лоших избора ни добре власти!
Према ономе што смо урадили, моји сарадници и ја у тешким условима, у борби с пријатељима и непријатељима, очекујем убедљиву победу Српске напредне странке. Нисмо се повиновали онима који долазе из тамних коридора моћи. Битно је да ми имамо поверење гласача и народа, а не они који имају неформалну моћ и новац стечен под мистериозним околностима.
Где ћете, г.дине Гвозденовићу, дочекати новогодишње празнике?
Нову годину провешћу са суграђанима, у Ваљеву, којима желим, пре свега, пуно среће, здравља и лепих тренутака…
Ј. Стојић / колубарски.инфо/фото: Жељко Бошковић
