Неосноване оптужбе о губитку имовине из фонда „Милорада Карамарковића“

Град Ваљево је учинио све да прибави имовину, коју је завештао трговац Милорад Карамарковић и неосноване су оптужбе да је игнорисано завештање и да је изгубљена имовина. Наиме, некадашњи хотел „Гранд“, а данашњи Дом војске у Пожаревцу, уступљен је 1955. године на коришћење и управљање тадашњој војсци за 1.015.000 динара. Тај новац је Народни одбор општине Ваљево уплатио у Фонд за заштиту деце и закључио да је на тај начин испуњена воља завештаоца, јер је Ваљево већ у то време располагало модерном изграђеном болницом.

 

Ипак, град Ваљево је покушао да оспори ово решење, сматрајући да је град задржао власништво над објектом. Пресуда Окружног суда у Пожаревцу, а 2010. године и пресуда Врховног касационог суда у Београду, одбиле су захтев Ваљева да му се утврди право коришћења Дома војске у

Пожаревцу због преноса својине из 1955. године уз накнаду.

 

Тестаментом Милорада Карамарковића остављена су и непокретности у Београду. Имовина у Београду је отуђена по основу купопродајних уговора са општином Савски венац из 1975.  и 1976. године. Градско правобранилаштво не располаже документима из којих се види како је утрошен новац, добијен по основу купопродајних уговора.

 

Преостала је још једна зграда у улици Воје Дулића у Пожаревцу, чије станове и локале је општина Пожаревац својевремено доделила грађанима, који су их потом и откупили. Против тих решења укњижби су уложене жалбе, које су усвојене и тренутно се води судски спор, како би град Ваљево дошао у посед ове имовине.

 

Град Ваљево је преко Правобранилаштва преузео све активности с циљем заштите имовине остављене тестаментом. Oдлука о оснивању Фонда „Милорада Карамарковића“ донета је 2007. године, именован је Управни одбор, а потом упућен захтев за регистрацију Министарству културе, које је због измена Закона о задужбинама и фондацијама најпре себе прогласило ненадлежним, а потом прихватило да ову Фондацију и региструје. Поступак регистрације Фондације је у току.

 

Сва тумачења највиших правних инстанци у овој држави указују да чињењима општине Ваљево од 1955. до 1976. године, упркос нашој жељи да дођемо до вредне имовине, нема правног основа за то. Стога су неосноване све оптужбе на рачун града Ваљева да је својим нечињењем изгубљена значајна материјална корист. Разлози за ове оптужбе и беспотребно скретање пажње јавности на случај који није правно утемељен, могу бити разни. Сматрамо, ипак да је у питању само незнање компликоване правне области и добра намера да Ваљево дође до значајне имовине покојног трговца, који је желео да помогне граду, а коју је тадашња општина Ваљево у већем делу већ искористила.