• О Ваљеву
  • Ваљево се налази у западној Србији на непуних 100 километара југозападно од Београда. Градско језгро смештено је у котлини кроз коју протиче река Колубара. Ваљево спада међу већа и развијенија насеља у Србији.

Обележен 11. новембар – Дан примирја у Првом светском рату

Почетак » Обележен 11. новембар – Дан примирја у Првом светском рату » Актуелно » Обележен 11. новембар – Дан примирја у Првом светском рату

Дан примирја у Првом светском рату обележава се у читавом свету 11. новембра, у знак сећања када је тог дана 1918. године у 11 сати ступило на снагу примирје у Првом светском рату.  Тим поводом у 11 сати  на Новом гробљу у граду на Колубари представници Војске Србије и града Ваљева су положили венце на Спомен гробље из Првог светског рата.

Командант Другог центра за обуку пуковник Зоран Смиљанић и градоначелник Ваљева др Слободан Гвозденовић су положили цвеће и одали почаст погинулим борцима.

„11. новембра 1918. године Немачка је у Компијену, у железничком вагону, потписала капитулацију пред силама Антанте. Тај дан се слави као Дан примирја у Првом светском рату. Србија од 2012. године обележава овај дан као државни празник. Војска у гарнизонима обележава полагањем венаца и ангажовањем почасних јединица овај празник на војничким гробљима и споменицима страдалима у Првом светском рату. И ми у Ваљеву овде на Војничком гробљу полажемо венце и полагаћемо сваке године. 11. новембар обележава крај Великог рата, у коме је Србија претрпела огромне људске и материјалне губитке. Половина војно способноиг мушког становништва је страдала у Првом светском рату у то страдање никада не смемо заборавити. Ми морамо преносити сећање на наше млађе генерације“, рекао је пуковник Зоран Смиљанић.

„Дан примирја славимо од 2012. године. Србија је изашла као сила победница у Првом светском рату. Једна историјска личност је засенила све остале, а то је краљ Александар Карађорђевић, који је изашао и као победник, ујединитељ, творац и први краљ Југославије. Он је један од највећих Срба у 20. веку. Није било лако створити Југославију, поготово због великих отпора Италије, која је Лондонским уговором имала гаранције и на велики део Далмације и словеначког приморја. Можда је изузетно значајно данас споменути да је наш велики савезник у том тренутку био амерички председник Вудро Вилсом који је рекао Италијанима да Лондонски уговор могу да пренесу у њихове снове. Имали смо тада велике савезнике, а то су биле САД и председник Вудро Вилсон, наш савезник је био и председник француске Владе Клемансо и Лој Џорџ, председник британске Владе. Србија, а потом Југославија су заиста могле да се диче својим савезницима. То је било једно бурно време у коме је Русију захватила бољшевичка револуција у којем се свет мењао, а из тог бурног времена се родило још једно страшније време, што смо могли видети у Другом светском рату, највећим догађајем узрокованим човековим делањем, најстрашнијим у историји човечанства. Краљ Александар је био прва жртва фашизма, 1934. године убијен је у Марсељу од фашиста, а и комунисти су доста помогли да до таквог сценарија дође. За мене лично, а и за многе Србе је, верујем, овај дан сећање и на нашег витешког краља Александра Карађорђевића“, рекао је градоначелник др Слободан Гвозденовић, након полагања цвећа.

Спомен гробље из Првог светског рата у Ваљеву се простире на око 70 ари, а на њему је у појединачним хумкама сахрањено 429 ратника. Поред њих постоји још шест масовних гробница, где је сахрањено око 3000 војника. На крају прилазне стазе, између два светска рата, подигнут је споменик палим ратницима 1914-1918. године, који је у облику бетонског крста постављен на пирамидално постоље. На спомен плочи, која се налази на пирамидалном постољу је посвета  на којој пише:

 „ За част, славу и величину отаџбине погинулим и умрлим јунацима у рату 1914 -1918.године. Захвална отаџбина“.

Примирје у Првом светском рату је потписано на данашњи дан 1918. године у шуми код француског града Компјења, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, и било је на снази до закључивања коначног мировног споразума у Версају, 28. јуна 1919. године. Дан примирја се обележава у исто време у свим главним градовима држава победница.

Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде, а у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета.

Цвет Наталијина рамонда је угрожена врста која расте на истоку Србије и на планини Кајмакчалан на којој је српска војска, под командом војводе Живојина Мишића, водила жестоке борбе против Бугара, током стварања предуслова за пробој Солунског фронта. Симболика цвета је вишеструка и због станишта и због имена – цвет је назван по краљици Наталији Обреновић, а познат је и као цвет феникс – чак и када се потпуно осуши, ако се залије, Наталијина рамонда може оживети, као што је, из пепела Првог светског рата, васкрсла наша држава.