• О Ваљеву
  • Ваљево се налази у западној Србији на непуних 100 километара југозападно од Београда. Градско језгро смештено је у котлини кроз коју протиче река Колубара. Ваљево спада међу већа и развијенија насеља у Србији.

Обележена двадесета годишњица херојске погибије пилота Миленка Павловића

Почетак » Обележена двадесета годишњица херојске погибије пилота Миленка Павловића » Актуелно » Обележена двадесета годишњица херојске погибије пилота Миленка Павловића

Годишњица херојске погибије пилота пуковника Миленка Павловића обележена је данас, 20 година након 4. маја 1999. године у Ваљеву изнад чијег неба је страдао храбри пилот.

Програм обележавања, назван „Дан сећања“ је почео у 12.04 часова, јер је у то време оборен авион Миленка Павловића. Ваљево су надлетела два Миг-а 29, којима су управљали мајори Александар Беара и Данијел Баточанин.

Потом је владика Милутин са свештенством одржао парастос Миленку Павловићу и свим погинулим јунацима. Након интонирања српске химне „Боже правде“, цвеће су положили породица Миленка Павловића, супруга Славица, синови Немања и Срђан са породицама, мајка Радмила и брат Драган, представници 204. ваздухопловне бригаде, Министарства одбране, Војске Србије, Полицијске управе у Ваљеву, града Ваљева, општине Осечина, борачких удружења,  фрабрике „Крушик“, ЈКП „Водовод“, СПС-а Ваљево, као и бројни поштоваоци Миленка Павловића.

Председник Скупштине Милорад Илић је у говору поред споменика Миленку Павловићу, рекао „да смо се данас окупили да одамо почаст и да се поклонимо великој жртви, да одамо пуну захвалност града Ваљева и свих нас овде присутних.

„Миленко је херој нашег доба, нашег времена. Ми смо често у историји учили о херојима, јунацима од I светског рата, II светског рата, I и II српског устанка, али те јунаке нисмо лично упознали, нисмо их познавали. Миленко је херој наше генерације, генерације рођене после 1945. године. Веровали смо да наша генерација неће никада имати свој рат, али на жалост као и свака генерација српског народа и наша генерација је имала свој рат у пролеће 1999. године. Херој тог нашег рата је пилот, пуковник, командант 204. ловачког пука Миленко Павловић“, рекао је председник Скупштине. Он је подсетио да је за време НАТО бомбардовања, Ваљево нападнуто 32 пута од НАТО агресора, 215 разорних пројектила је пало на град, а највећи број пројектила је пао непосредно у близини споменика, на фабрику „Крушик“.

„Најтежи су били ти мајски дани. Другог маја је 51 пројектил пао на Ваљево, 36 на „Крушик“, 15 на оближње насеље Радничку колонију и Ваљевску болницу. Први дневни напад на Ваљево је био 4. маја. До тада сви напади су били ноћни, а 4. маја је био дневни напад на Ваљево. Око поднева  Миленко Павловић је узлетео са батајничког аеродрома бранећи град и бранећи фабрику „Крушик“. Знао је да је непријатељ далеко технички надмоћнији, бројнији, али у нашој историји увек је непријатељ био технички надмоћнији и бројнији. Другог избора сем да се брани држава, да се брани народ није било. Другог избора тога дана није било ни за Миленка Павловића. Овај споменик је споменик Миленку Павловићу, али и споменик Зорану Радосављевићу, његовом ратном другу који је такође погинуо у НАТО агресији, споменик свим жртвама ратног ваздухопловства и против ваздушне одбране на које је најжешћи био удар  НАТО авијације. Слава им и хвала“, поручио је председник Скупштине града Ваљева Милорад Илић..

Наш суграђанин Горан Крстајић је у знак сећања на све невине жртве током НАТО агресије, прочитао своју песму коју је посветио малој Милици Ракић која је постала симбол страдања у Србији, када ју је током НАТО бомбардовања погодио гелер у кући у Батајници.

Возачи Градског таксија, који на својим возилима имају лик пилота Миленка Павловића, су одали пошту хероју, тако што су формирали почасну колону у Улици Миленка Павловића,  где се налази споменик пилоту.

У селу Бујачићу, где је 1999. пао авион Миленка Павловића, на спомен обележју које 20 година одржавају мештани овог села, свеће су положили породица, Војска Србије и представници Ваљева и Осечине.

Потом је у Центру за културу Ваљева одржана академија „Плава линија живота“.

„Данас, двадесет година од јуначке погибије пуковника Миленка Павловића тешко је наћи речи да би такво јунаштво описали, али још теже, чини ми се, наћи речи утехе за породицу, јер најхрабријег међу нама нема овде. Али зато многи од нас седе у овој сали, јер се пуковник Павловић винуо у небо, знајући да је живот јефтинији од оног што брани. Подсетио бих вас само на речи владике Рада Његоша „свак је рођен за по једном мрети, ал’ част и брука живе до вјека“. Миленко Павловић је понос Србије, овог краја и своје породице и зато му вечно хвала и данас и за двеста година, јер је сачувао наше животе“, поручио је на почетку академије градоначелник Ваљева др Слободан Гвозденовић.

Командант 204. ваздухопловне бригаде, бригадни генерал Жељко Билић је у свом говору рекао да је на данашњи дан, пре тачно 20 година, командант 204. ловачко-авијацијског пука пуковник Миленко Павловић полетео ка НАТО авионима који су бомбардовали нашу отаџбину:

„Летео је пут свог родног краја, своје Подгорине и одлетео право у легенду. На жалост, овај Миленков лет је трајао око 12 минута. Био је то последњи његов лет и последњи лет до краја НАТО агресије. Погинуо је бранећи своју отаџбину, извршавајући најсветлији али и најсветији чин, жртвујући себе за слободу свог народа. Истински родољуб и патриота, сврстао се у ред бесмртних. Оставио је све као да не оставља ништа, своје родитеље, синове и супругу, бројне пријатеље, родбину, ратне другове… Тим чином храбро и одважно уписао се у ред легендарних српских јунака, команданата и пилота, а његов подвиг трајно ће представљати светли пример покољењима која долазе. Волео је своју породицу, пилотски позив, свој родни крај и своју груду. Својим командовањем и појавом уливао је поверење свима и био чврст ослонац за све оне са којима је обављао војничке дужности.

Добио је бројна признања и одликовања. Медаљу за војничке врлине 1981. године, Орден за војне заслуге са сребрним мачевима 1988. године. За испољено јуначко дело одликован је Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена и Орденом за храброст, а 4. маја 2011. године Српска православна црква доделила је породици Павловић Орден Светог владике Николаја. Одлуком Команданта РВиПВО, 2013. године пуковнику Миленку Павловићу постхумно је додељен златни летачки знак.

Данас, после 20 година сећање на храброст, несебичност, патриотизам и јунаштво пилота пуковника Миленка Павловића не бледи, већ из дана у дан јача. Ми смо имали част и задовољство да са њим радимо, дружимо се и од њега учимо, а сада да школујемо наше младе колеге и будућа покољења у духу јунаштва, оданости Србији и српском народу. Најмање што сви заједно можемо да урадимо је да памтимо, да се сећамо и да учимо на ономе што је Миленко урадио. Миленко Павловић је био, јесте и вечно ће бити са нама. Знамо да су његова херојска крила и данас раширена и да нас штите, за утеху његовим најближима и свима нама који смо га познавали. Нека живи сећање на Миленка Павловића, нека живи сећање на све хероје овога краја. Вечна слава нашем хероју, пилоту пуковнику Миленку Павловићу!“

У оквиру академије, премијерно је изведен мјузикл „Имају ме“ у продукцији Студија М.  Драматургију и режију овог мјузикла урадила је мр Гордана Орешчанин, а поред ње, кореографију је радила Јелена Милутиновић, сценарио Љубиша Милутиновић, а костимографију Рада Милутиновић. Плесачи Студија М су сјајном игром оставили дубок утисак на публику.

У програму академије учествовао је хор Прве основне школе, којим је дириговала Дијана Јеринић, глумице Ангелина Лукић и Катарина Вићентијевић, а музичку нумеру „Заспо Јанко“ извели су професор гитаре Лука Јездић и певачи Марко Томић и Теодора Рафаиловић.

У Хали „Студент“ данас се одржава Боксерски турнир, који организује новоосновани клуб „Пилот Миленко Павловић“. Програм обележавања двадесетогодишњице смрти Миленка Павловића почео је јуче у Осечини и трајаће до сутра, када ће се у његовом родном Горњем Црниљеву одржати крос и фудбалски турнир.