У организацији Матичне библиотеке „Љубомир Ненадовић“, града Ваљева и Задужбине „Десанка Максимовић“ данас је у Бранковини по 26. пут уручена награда „Десанка Максимовић“ за укупан допринос српској поезији, песнику Војиславу Карановићу.
Пре уручења награде положено је цвеће на поетесин гроб у порти бранковачке цркве и том приликом је овогодишњи добитник, песник Војислав Карановић на хумци песникиње говорио стихове њене песме „Не бој се“.
Директорка Матичне библиотеке „Љубомир Ненадовић“ Виолета Милошевић је у име свих који организују ову свечаност пожела присутнима добродошлицу у Бранковину истакавши да већ 26 година град Ваљево, Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“ и Ваљевска гимназија са радошћу дочекују долазак у походе Десанки савременика, пријатеља из Задужбине „Десанка Максимовић“ и бројних колега из Народне библиотеке Србије. Директорка је све честитке упутила овогодишњем лауреату, песнику Војиславу Карановићу и пожелела му добродошлицу у породицу славодобитника ове награде.
У име градоначелника града Ваљева госте је поздравио члан Градског већа задужен за културу, Дејан Богојевић. „Храбро је данас писати поезију после свих песничких великана. Писање и читање поезије је борба за очување људске душе. Исидора Секулић је смисао поезије нашла у речима „Без чега поезија не може, то су живот и смрт, без чега живот и смрт не вреде, то је поезија“, а Шарл Бодлер је рекао: Увек буди песник, па макар и у прози. У Бранковини данас славимо поезију кроз доделу награде и магију поетске речи. Град Ваљево је поносан на уметнике и увек је ту да подржи манифестацију као што је додељивање награде „Десанка Максимовић“ али и бројне друге квалитетне програме и уметничке садржаје“, истакао је у свом обраћању на свечаности у Бранковини Дејан Богојевић. Богојевић је на крају упутио честитке овогодишњем лауреату песнику Војиславу Карановићу.
Овогодишњи жири у саставу: Тања Крагујевић, Владимир Копицл, Слободан Зубановић, Соња Веселиновић и Светлана Шеатовић, председник, донео је једногласну одлуку да се Награда „Десанка Максимовић“ за укупан допринос српској поезији, коју додељује Задужбина „Десанка Максимовић“ за 2019. годину додели Војиславу Карановићу.
Награду, коју чине повеља и статуа Десанке Максимовић, уручио је управитељ задужбине проф. др Бојан Ђорђевић, који је песнику Војиславу Карановићу пожелео добродошлицу у породицу добитника ове награде.
Војислав Карановић је рођен 1961. године у Суботици. Дипломирао је на Филозофском факултету у Новом Саду на групи за југословенску и општу књижевност. Свој песнички углед поступно и сигурно је градио током деведесетих година прошлог века, да би данас припадао ужем кругу одабраних имена савремене српске поезије. Добитник је Миљковићеве награде и других награда Бранко Ћопић и Меша Селимовић, Виталове награде „Златни сунцокрет“, као и награде Дисовог пролећа за укупно песничко дело. Ради као уредник у Радио телевизији Србије. Живи у Београду.
Песник, добитник овогодишњег признања Војислав Карановић примајући награду се захвалио члановима жирија што су његову поезију довели у везу са поезијом Десанке Максимовић и са поезијом претходних добитника ове лепе награде. „Хвала им на томе што су поверовали да неке од мојих песама потичу из домовине праштања и светлих чуда, и да понека реч у мојој поезији, иако тек трошни мост, омогућава прелазак са једне на другу страну и помаже да једна душа додирне другу душу. То није мало. То је заправо оно што чини лепоту певања. А у основи те лепоте, лепоте певања, налази се радост живљења. Управо нас на то све подсећа наша песникиња“ истакао је у свом обраћању Војислав Карановић.
Славодобитнику је упућена музичка честитка у виду наступа Камерног трија Артис, а наступали су: Ангелина Новаковић, виолина, Андријана Божић, клавир и Андрија Мирковић, кларинет. Изведена је композиција Дмитрија Шостаковича „Три комада“, коју чине Прелидијум, Гавоте и Валцер и композиција „Клецмер фантазију“ Ендрјуа Листа.
Синоћ је у Ваљевској гимназији проглашен победник 26. поетског конкурса „Десанка Максимовић“ , а та титула је ове године припала Ленки Настасић, ученици Гимназије из Сомбора.
