• О Ваљеву
  • Ваљево се налази у западној Србији на непуних 100 километара југозападно од Београда. Градско језгро смештено је у котлини кроз коју протиче река Колубара. Ваљево спада међу већа и развијенија насеља у Србији.

Посета предузећу „Крстакo “ у Белошевцу

Почетак » Посета предузећу „Крстакo “ у Белошевцу » Актуелно » Посета предузећу „Крстакo “ у Белошевцу

У данашњој посети предузећу „Крстако“ у Белошевцу био је градоначелник Ваљева др Слободан Гвозденовић и заменик председника Скупштине града Ваљева Михаило Милутиновић. Предузеће је основано 1992. године у Београду, а већ 2000. године долази до власничке и професионалне трансформације када је основна делатност фирме постао транспорт у међународном саобраћају, шпедицији и трговини. Исте године предузеће мења и власничку структуру и постаје компанија мешовитог белгијско-немачко-српског капитала.„Значај фабрике је вишеструк, не само што ће запослити велики број људи, негде око 150  већ и велики број коопераната са села, јер они исто тако могу да нађу интерес са „Крстаком“, а не да иду у Пријепоље, Босну  или негде другде по Србији где су до сада возили своје производе. Значај за село је огроман, јер сељаци и кад предају малину, шљиву и купину могу увек и да се баве производњом дрвета и да имају сигуран пласман баш овде у овој фабрици. Видели сте овде док сте пролазили кроз фабрику да су то производи који су 100% извозно оријентисани што значи да се ради о производима који иду и у Кину и на Блиски Исток, Западну Европу и у Аустрију као и Италију која је пре свега заинтересована не само за даску, већ и за производњу пелета.

Ми смо као Градска влада две године пратили ову инвестицију и видели сте да смо асфалтирали цео пут од Белошевца до границе са општином Мионица, наравно уз сарадњу са ЈП „Путеви Србије“ уз велику помоћ Дарка Глишића, али исто тако смо били на услузи и инвеститору онда када је то било неопходно као Градска управа. Ова мини индустријска зона која се већ овде, чини ми се рехабилирала и оживела у Белошевцу, је веома интересантна да се повеже са путем М4, са постојећим Индустријским зонама „Стефил“ и новом индустријском зоном. Задатак у наредном мандату, који је велики изазов али исто тако и велико задовољство да једну такву инвестицију Република управо овде у Ваљеву лоцира и да поред пута М4 има повезане фактички две или три индустријске зоне“, рекао је градоначелник Ваљева  др Слободан Гвозденовић.По речима Милана Крстића, власника и директора, фирма „Крстако“ из Београда је уложила у Ваљево у свој нови погон за прераду дрвета инвестицију у вредности од шест милиона евра. „Одлучили смо се да дођемо у Ваљево из два разлога, отац је родом из овог краја, а други разлог је изузетно кооперативна сарадња са градоначелником Гвозденовићем, који нам је био на располагању 24 сата дневно од почетка целокупног пројекта. Пројекат је реализован за годину и по дана. Морам похвалити целокупну локалну самоуправу која је показала велику предусетљивост за све наше проблеме које смо имали од почетка пројекта до сада. Ово је „geenfield“ инвестиција, дошли смо на ливаду, ово смо успели да саградимо за годину и по дана и једна је од већих инвестиција на територији Балкана што се тиче прераде дрвета. Наш дневни капацитет прераде је кад су свежи трупци у питању 120 кубика у две смене, док је капацит пелетаре, која се налази у оквиру саме фабрике 50 тона пелета на дан. Производња која се реализује тренутно је пробна производња, инспирисана је тиме да се од трупаца све искоришћава, од коре па до отпадака. Целокупан пласман је изузетно оријентисан и малтене већ продат унапред. Сматрам да ће од 30 до 40 контејнера букове грађе сушене за индустрију намештаја бити месечно пласирано из ове фабрике и око 15 000 тона пелета на територији Италије и Аустрије. Један део пласмана ћемо обезбедити за домаће тржиште, а урадићемо и једну кратку едукацију грађана, шта је то пелет, чему служи, и сматрамо да ћемо у наредном периоду имати још улагања, што ће повећати наше производне капацитете. Ово је прва фаза улагања, а очекује се да ће бити у две смене запослено 120 људи, у другој фази око 200 људи, а сматрамо да у трећој фази уђемо у сам процес производње електричне енергије са когенеративним постројењима, где би требало негде око 250 људи да буде запослено у две смене“, истакао је Крстић.Крстић се захвалио локалној самоуправи на челу са градоначелником Гвозденовићем који им је изашао у сусрет у свему што су тражили. Крстић је даље додао: „Ово је инвестиција без икаквих субвенција, банке су нас подржале, веровали су у овај пројекат, а ми се нисмо никоме обраћали за помоћ сем локалној самоуправи. Сматрам да су за државу добре стране инвестиције, али лично мислим да је пожељније да се српски инвеститори више укључе у инвестирање у овој земљи у производне капацитете. Овде смо, морамо да останемо овде, за разлику од страних инвеститора који увек могу да се повуку. Ово што смо ми уложили овде, како ја, тако и моји кооперанти, подизвођачи, радимо две године без престанка и знамо да смо своји на своме и да ће то увек бити наше. Захваљујући градоначелнику и његовом тиму ми смо овде добили нов пут из правца Ваљева, а очекујемо следеће године пут М4 који ће спојити Лајковац и Ваљево што ће нашим кооперантима који долазе из правца Београда омогућити да до фабрике стигну за четрдесетак минута. Ово је сад неки искорак ка производњи, сматрали смо да је ово делатност која има будућност, јер Србија је једна од ретких земаља у свету која уопште извози свој трупац, односно своје дрво у сировинском стању. Мој даљи циљ је да овде не буде полупроизвод, односно резервна грађа за намештај, него да се овде прави намештај који ће се извозити у целом свету. У земљи имамо велики шумски капацитет, мислим да није довољно искоришћен и сматрам да можемо много да урадимо на том пољу.  Мештани околних ваљевских села могу бити кооперанти и огромни су капацитети. Доста сам прошао у последњих годину и по дана по селима и шумама, доста је напуштених домаћинстава, а ово је можда процес где ће успети да се заустави та рурална селидба, да се људи задрже на својим огњиштима. Сви су добродошли, своју сечу могу да пласирају преко мене и на тај начин уновче своју шуму“ закључио је Милан Крстић директор и власник фирме.