Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање спроводи пројекат „Међугенерацијска сарадња и солидарност“ уз помоћ Института за јавну политику и Факултета политичких наука.
Друга фаза пројекта је представљање резултата у градовима из којих су били учесници “Међугенерацијске радионице”, где су поред Ваљева учествовали и Краљево, Ниш, Нови Сад и Београд. Промоција резултата истраживања одржана је јуче у Великој сали Градске управе.
Директорка сектора за Односе са јавношћу Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање Јелица Тимотијевић, истакла је да данас све државе света имају обавезно пензијско осигурање и да настоје да кроз разне активности достигну и очувају тај циљ.
„Захваљујем се Институту за јавну политику и Факултету политичких наука који су нам много помогли у овим активностима и без чије помоћи и сарадње не бисмо могли да дођемо до ових резултата. Србија је данас као и већина европских држава суочена са променама структуре становнишптва, са продужењем животног века са једне стране, а са друге стране са стопом наталитета. Наша дужност је да створимо услове да свака особа проведе старост у сигурности и то је оно што је наш циљ“, рекла је Јелица Тимотијевић.
На радионици која је одржана од 18. до 23. јануара ове године на Старој планини окупило се 30 пензионера и 30 младих људи из целе Србије. Током шест дана боравка на Старој планини, пензионери и омладина су били укључени у едукативне и забавне радионице, уз помоћ којих је стављен акценат на међугенерацијску интеракцију, подстицање узајамне подршке и обезбеђивање преноса знања и културе између различити старосних група. Радионицу и истраживање је спроводио експертски тим у сарадњи са Институтом за јавну политику.
Резултате добијене на Међугенерацијској радионици, представио је јуче др Зоран Весић, професор на Факултету политичких наука у Београду.
„На Старој планини је одржано пет радионица, где је просек година био 68. Рађена су истраживања на теме као што су: шта старије особе кажу који су њихови највећи проблеми, где су добијени одговори да су то сиромаштво, финансије, здравстевни проблеми и друго, док су млади на то исто питање одговорили да је то незапосленост, немогућност остваривања незапослености, одлагање заснивања породице и слично. Биле су заступљене и следеће теме: перцепција старијег и млађег доба, предрасуде према старијим људима, страх од старења младих особа, емпатија младих према старијима и обрнуто“, нагласио је др Зоран Весић.
Након неколико дана боравка на планини, према речима професора Весића, кроз контакт старијих и младих, стереотипи су опали. Препоруке су да се у градовима одржавају активности где ће постојати контакт између младих и старијих, организовати посете у вртиће, домове за старе, капмање промовисања међугенерацијске сарадње, генерацијске игре, размене знања и друго.
