Центар за мониторинг и евалуацију представио је у Ваљеву студију „Еколошки ризици одбрамбене индустрије Републике Србије“. Истраживање је обављено уз финансијску помоћ мисије ОЕБС у Србији, а студија је обухватила анализу тренутног стања и проблема, као и индустријски потенцијал одбрамбене индустрије Србије са аспекта могућег еколошког загађења.
Говорећи овом приликом о резултатима опсежног истраживања и могућих ризика загађења ваздуха, земљишта и воде, руководилац пројекта проф.др Момчило Милиновић, нагласио је да Ваљевци немају разлога да страхују од могућег еколошког загађења од стране „Крушика“ и његових производних погона. „Имамо индустрију бољу него што мислимо.Чак и кад би „Крушик“ производио седам пута више него сада, не би дошло до еколошке опасности по околину. Ипак, не можемо да не размишљамо о томе шта ће се дешавати у будућности, јер су погони ваљевског „Крушика“ стари, па се мора мислити и о еколошким аспектима у привредно-индустријском развоју “, рекао је проф. Милиновић и додао да „Компанија „Крушик“ из Ваљева представља произвођача артиљеријске и ракетне муниције одређеног типа која се врло блиско сусреће са еколошким ризицима интеграције експлозивних материја у муницију. Највећи ризици су поступци ливења и пресовања експлозивних материја и смеша аморфних експлозива избачених у ваздух у поступку проветравања производних погона. Иако постоји врло оштра војно-контролна регулатива, опрема за проветравање и контролу дотрајала је и захтева чешће поступке провере него што је то предвиђено периодичним прегледима. Посебан проблем у фабрикама „Крушик“ и „Слобода“ у Чачку представљају дисперговани прахови алуминијума, магнезијума и других метала који су додаци пиротехничким смешама и иницијалним средствима у току завршне интеграције муницијских склопова“, рекао је проф. Милиновић у Ваљеву.
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.