Сува шљива би могла да постане један од најважнијих извозних производа Србије у Русију, један је од закључака Руско-српске конференције о сувој шљиви одржане у суботу у Ваљеву, у организацији Српске националне асоцијације произвођача суве шљиве, РПК Ваљево и Града Ваљева. Овом значајном привредном скупу присуствовали су и амбасадор Русије Александар Конузин и министар пољопривреде др Саша Драгин. На конференцији су учествовали представници десет великих руских компанија које се баве увозом и прометом воћа.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Саша Драгин подсетио да је наша земља по производњи шљиве на другом месту у Европи, после Румуније, док је у свету четврта, иза Румунија, САД и Кине.
„Од укупног извоза воћа у вредности од 319 милиона долара у 2009. години извозом свеже, смрзнуте и сушене шљиве остварена је вредност од 31 милиона долара. Шљива за Србију није само пољопривредни производ већ и национални бренд. протекле две године засадили смо преко 4.000 хектара нових засада воћа , а свака садница је сертификована и 100 одсто дотирана. Министарство за пољопривреду стимулише извоз шљива и производа од шљива са пет до 50 одсто вредности тог извоза. Са 30 одсто вредности стимулишемо и подизање нових сушара за шљиве, али тај новац је намењен сељаку, а не крупним поседницима који имају на хиљаде нових засада воћа. Наставићемо да инвестирамо у подизање нових засада шљиве, али не само у повећање производње већ и у побољшање њеног квалитета. Министарство ће и даље давати бесплатне саднице шљиве производјачима који се определе да подижу нове засаде, али ће подстицати и подизање нових сушара за шљиву и давати субвенције за извоз“ , рекао је министар Драгин.
Амбасадор Конузин је рекао да је конференција у Ваљеву добра прилика да се заједнички размотре нека од питања билатералних односа, посебно у домену извоза суве шљиве из Србије и изразио очекивање да ће после овог скупа уследити и потписивања нових уговора.
„Постоји велики неискоришћени потенцијал за извоз из Србије у Русију. Русија може да увезе много више пољопривредних производа из Србије, само нам треба механизам који ће повезати произвођаче и тржиште. Надам се да ће на данашњој конференцији бити постигнути конкретни договори. Руско тржиште је спремно да преузме сву произведену количину суве шљиве из Србије, под условом да она одговара квалитету и осталим условима. Надам се да ће оснивање Српске националне асоцијације производјача шљиве у Ваљеву допринети да у Србију више не долазе из Русије накупци да камионима да преузимају шљиву, већ да ће та воћка убудуће бити нудјена на једном месту“, истакао је амбасадор Конузин.
Представници увозника шљиве из Русије истакли су да иако Србија има квалитетну суву шљиву коју је деценијама извозила у бивши СССР, у многим руским компанијама не зна се много о сувој шљиви из Србије, њеном квалитету и ценама. На руском тржисту више се не може продавати роба лошег квалитета – руски потрошачи траже квалитетан и јефтин производ, а производјачима из Србије се нуди могућност да шљиву пласирају не само у Русији, већ и у Белорусији и Казахстану и то по важећим предностима које нуди Споразум о слободној трговини.
Оснивачи асоцијације су девет предузећа из Србије која се баве производњом и пласманом суве шљиве, а основни циљ је заједнички наступ на иностраном тржишту са јединственом ценом и одговарајућим квалитетом. Представник Асоцијације Чедомир Николич, директор „Подгорине фрухт“ рекао је да је са годишњом производњом сирове шљиве већом од 600.000 тона Србија у светском врху, али да две трећине рода заврши у ракији. Иако Србија има највише стабала шљиве у Европи, 41 милион, годишње се произведе свега 5.000 до 6.000 тона суве шљиве.
Представници руских фирми у недељу посетили су највеће прерађиваче воћа у ваљевском крају – Агранелу, Подгорину фрухт и Земљорадничку задругу Пецка и обишли Сајам шљива у Осечини.
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.