Двадесети март јесте Дан слободе, али симболизује и почетак континуираног развоја Ваљева, његове постепене модернизације и укључења у савремене друштвене токове европске цивилизације. Данашње Ваљево, иако као претечу има средњовековни српски трг, свој развој почиње управо од 20. марта 1804. године. Тај датум нас повезује и са укупним значајем који је Први српски устанак имао за државотворну историју нашег народа. После вишевековне турске власти, овим историјским догађајем постављен је темељ нововековне српске државе, а Србија престаје да буде део оријенталног миљеа и придружује се Европи.
У том историјском процесу, Ваљевци су имали веома запажено место предњачећи у многим догађајима. Алекса Ненадовић, Илија Бирчанин и Хаџи Рувим били су главни организатори припрема за устанак, а потом постали и симболи ''сече кнезова'' као непосредног повода Првом устанку. Потом је Ваљево, уз Рудник, постао први ослобођени нахијски центар, а Ваљевска нахија прва у којој није било Турака. У Ваљеву је основан и први суд у ослобођеној Србији, а прота Матеја је написао први законик. Поред тога, Прота је био и први српски дипломата, оснивач Совјета као првог државног органа ослобођене Србије и његов први председник. Јаков Ненадовић је био најмоћнији старешина западног дела Србије, командант прве српске артиљерије и Дринске границе, а потом и први српски министар унутрашњих послова. Сима Ненадовић је једини од свих Карађорђевих војвода имао војно образовање, Божа Грујовић је био теоретичар нове српске државе, а Петар Николајевић Молер ратник један од водећих српских уметника тога доба...
Impressum |
